Izvor: Politika, 26.Nov.2009, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povratak Joakima

Inicijativa za dodeljivanje statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja Knjaževsko-srpskom teatru iz Kragujevca

„Povratak Joakima” – javna prezentacija inicijative za dodeljivanje statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja Knjaževsko-srpskom teatru iz Kragujevca, bio je povod jučerašnjeg okupljanja umetnika i zaposlenih u kulturi u Udruženju Kragujevčana u Beogradu. Inicijativu je početkom oktobra pokrenula HBOMillenniuM iz Kragujevca, uz podršku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grada Kragujevca, Balkanskog fonda za lokalne inicijative i Koalicije za decentralizaciju, čiji je osnivač „Protekta” iz Niša, i Udruženje Kragujevčana u Beogradu i prijatelja Kragujevca. Pomenuta inicijativa, kako smo obavešteni, predstavljena je i Nebojši Bradiću, republičkom ministru kulture i lokalnoj kragujevačkoj javnosti.

– Udruženje Kragujevčana u Beogradu dalo je snažnu podršku toj inicijativi, pridružilo se i organizovalo stručnu raspravu na tu temu. Ova inicijativa ne znači prenošenje osnivačkih prava, već smatramo da institucije koje se vezuju za početke nove srpske državnosti, kao što je Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca, zaslužuje zvanje institucije od nacionalnog značaja shodno Zakonu o kulturi. Dobijanjem statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja, Knjaževsko-srpski teatar bi stekao pravo na zajedničke projekte koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije a koji se odnose na negovanje i gajenje kulturnih tradicija u pozorišnoj umetnosti. Dobijanjem pomenutog statusa bilo bi, kasnije, omogućeno uključivanje u neke slične međunarodne asocijacije koje nose atribut nacionalnog, pa i kod evropskih fondova – kaže Zoran Matović, predsednik Udruženja Kragujevčana u Beogradu.

Beogradski Kragujevčani smatraju da je Knjaževsko-srpski teatar, shodno Zakonu o kulturi, jedan od prvih kandidata za sticanje pomenutog statusa ne samo zbog datuma osnivanja, već i zato što je iznedrio desetine vrsnih glumaca – od Ljube Tadića, Mije Aleksića, Branislava Cige Jerinića, do Gorice Popović, Radeta Marjanovića i drugih umetnika.

– Podržavam ovu inicijativu iz dva razloga. Prvi je jer sam u tom pozorištu odrasla, jer je moj otac kao slikar ceo svoj radni vek proveo u njemu i jer sam na toj sceni, praktično, prohodala. Tu sam gledala pozorišne predstave; naročito je negovan klasičan repertoar, od Čehova, Šekspira, do Nušića, Sterije" i, za tu kuću sam emotivno vezana. Drugi je moj profesionalni stav da je jako dobro da država povede više računa o institucijama kojima bi se dičio svaki narod, jer 175 godina u životu jedne kulturne ustanove je ogromna stvar. Mislim da bi bilo jako dobro da se decentralizuje kultura. S obzirom na to da puno putujem, znam da su u provinciji ljudi žedni kulturnih sadržaja, i to kako je svaka predstava koja ode van Beograda prihvaćena i posećena – kaže glumica Gorica Popović.

B. Trebješanin

--------------------------------------------------------------

Na poziv kneza Miloša

Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu osnovan je davne 1835. godine, ali u tom gradu se prve pozorišne predstave pominju još 1825. godine. Pripremao ih je i izvodio učitelj Đorđe Evgenijević sa đacima. Prilikom svog dolaska u Kragujevac, u njima je učestvovao i Joakim Vujić. On je došao na poziv kneza Miloša u jesen 1834. godine i postavljen je za direktora Teatra sa zadatkom da organizuje rad pozorišta. Prve predstave održane su u vreme zasedanja Sretenjske skupštine od 2. do 4. februara (po starom kalendaru) 1835. godine, kada su prikazani Vujićevi komadi uz muziku koju je komponovao Jožef Šlezinger.

[objavljeno: 27/11/2009]

Nastavak na Politika...