Izvor: Blic, 25.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potraga za tehno utopijom
Potraga za tehno utopijom
Molim vas, ne čistite pod, hiljadu puta hvala' - piše na italijanskom na 'Strit marketu', delu u vidu instalacije tri američka umetnika na 49. umetničkom bijenalu u Veneciji. Prevrnuti vagoni, uništena vrata, razbijene vitrine... daju patinu kreaciji Berija Mekgrija, Stivan Pauersa i Toda Džejmsa. 'Strit market' je sačekao vernisaž baš kako je i zamišljeno, netaknut...
Bijenale na temu 'novog čovečanstva' nudi vizuelni šok preko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << videa, filmova, performansa, fotografija i slika - u potrazi za samim sobom u svetu, sada već na sva zvona najavljenom kao posthumanom. Upravo to hteo je Harald Zeman.
'Kvalitet moderne umetnosti jeste u njenom intenzitetu', kaže tim povodom Zeman, švajcarski kritičar koji je i glavni selektor Bijenala sa idejom da označi mesto umetnosti u svetu današnjice. 'Dete-kolos' Rona Mueka istovremeno je instalacija, oslikana skulptura i konceptualno delo. Tu je i Rodenov 'Mislilac' koncentrisan u bronzi, čvrstog tela i još netaknutog uma. Zatim, 'Kraj 20. veka' Jozefa Bojsa, simbolična instalacija ogromnog kamenja. 'Treba iz faze humanizma preći u fazu humanosti', govorio je Bojs. 'Treba zaboraviti socijalnu utopiju i ponovo pronaći individuu', dodaje Zeman. Globalni čovek na Laguni hoće revoluciju odmah i sada, bez ideologije. Taj čovek je pod vivisekcijom - ispričan u svojim najintimnijim stavovima. Sve je dozvoljeno, počinje se od nule.
Telo čoveka trećeg milenijuma, na jednoj strani, daleko je od savršenstva. Ili je gigantsko, kao kod Mueka, ili nalik robotu, ili pak veoma malo kao kod japanske umetnice Tacumo Orimoto, ili Šveđanina Magnusa Vilina kod koga je čak hendikepirano, kao da je sišlo sa Bošovog platna, oznojeno, u podzemnoj železnici, kao na fotografijama Masima Vitalija, virtuelno, na veb-sajtu, izgladnelo i izmučeno...
Na drugoj strani, mit o atleti. Mišići i umetnost sreću se u vidu sumo rvača, igrača košarke, ekipa različitog sportskog sadražaja koje na pistu postavlja Meksikanac Gustavo Artigas, u nemogućoj utakmici, kao metafori čovekovog postojanja. Kao što piše poetesa Marija Luiza Spacijani: 'Ako svako ljudsko telo postane kao 'ferari', na kraju će od njega ostati samo karburator'.
Globalno čovečanstvo nije zaboravilo ni seks. Još se njime bavi, ali na čudan način. U vodi, kod Kostarikanca Haime Davida Tišlera, ili u kiberprostoru Engleza Krisa Kaningema, koji čula drži budnim pomoću elektronike. Lekciji iz moderne anatomije ne nedostaju ni perverzije: dovoljno je citirati opet jednog Engleza Pola Grema, naravno, pripadnika novog talasa i njegove 'Paintings' - grafite sa kojih se čitaju opskurne želje - homoseksualne, heteroseksualne, pedofilske i transvestitske.
Ni žene nisu predstavljene nežno na 'Platou čovečanstva', kako se inače naziva ovogodišnja mega postavka. Minete Vari, Južnoafrikanka, pojavljuje se naga kao grčka boginja, na videu Tania Bruguera; Kubanka, koristi performans da bi potkačila međunarodni embargo, dok Finkinja Laura Horeli nudi mapu sveta skoro sasvim belu na kojoj boji samo one zemlje u kojima su predsednici bile žene.
Šta je zapravo bila Zemanova ideja? Prema pisanju italijanske štampe - dijalog naroda čak i na verskom planu. Na planu pomirenja radi Maaria Virkala, Finkinja, sa svojom 'Nojevom barkom' koja spasava i Kuran i Bibliju. Ali tu su i romboidne slike_arhiva Nemca Gerharda Rihtera koje je Vatikan odbio...
Kakav ćemo svet izgraditi? Šta će se dogoditi sa prirodom? Umetnici odgovaraju. Amerikanac Ričard Sera dezorijentiše posetioca u metalnim lavirintima, a Loris Čekini u klaustrofobičnoj kući od gume, koja diše kao ćelija. Tehno utopijom može se napraviti istinski haj-tek svet. Promoviše ga Čarls Sandison u svom 'Living rumsu' sa projekcijom pokretnih reči kao što su Muškarac, Žena, Život i Smrt, dok ih kolateralni virus sve ne izbriše. U prostoru Bijenala od hiljade metara kvadratnih, 'Ratne igre', slika Izraelca Elizera Zonenštajna, deluju kao iz 'Bambilenda', a jugoslovenski paviljon, bez zastave, kao 'banana republika'. Na sreću, Tanja Ostojić čuvala je Zemana kao njegov 'anđeo čuvar', Milici Tomić je baš na Bijenalu uručena nagrada Fondacije U.B.C, te su se prezimena na ić ipak čula. M. Marjanović
