Izvor: Blic, 28.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potraga za pismom Roma
Potraga za pismom Roma
Nedavno se na tržištu pojavila 183. knjiga edicije 'Nova' (Nezavisna izdanja Slobodana Mašića) 'Ciganske priče u noći', Zorana Jovanovića. Ovo je druga knjiga romskog intelektualca mlađe generacije. Prvu je, 'Džanesromane'/'Da li znaš romski', srpsko-romsko-engleski razgovornik, pre dve godine, objavio takođe kod Mašića. Nakon smrti Trifuna Dimića i odlaska Rajka Đurića u Berlin, Zoran Jovanović učinio je najodlučnije intelektualne napore >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da stečenu svest o romskoj zajednici, njene korene, jezik i običaje, kao i usmenu književnost, postavi u rang baštine koju svaki narod pažljivo čuva, da pomogne uspostavljanju boljih veza i većeg razumevanja između Srba i Roma, ali i između različitih, malih, etnički i lingvistički raspršenih romskih zajednica širom sveta. 'Ciganske priče u noći' plod su njegovog beleženja pripovedačke aktivnosti Roma, uglavnom onih vojvođanskih, ali se u okviru pripovetki nalaze i pozorišni komad - još jedno od njegovih autorskih interesovanja - kao i konture buduće etnostudije, u poglavljima o ciganskim poslovicama, osobinama Roma, njihovom zaklinjanju i običajima.
Da li je unifikacija ili standardizacija romskog jezika početak formiranja romske nacije?
- Standardizacija govornog romskog je skoro nemoguća, ima mnogo dijalekata, svi su lepi i bilo bi šteta ugasiti bilo koji od njih. Ali, standardizacija pisma je vrlo moguća i na tome se radi. Bez obzira na to što je suština jezika ista, Romi koji žive u raznim delovima sveta obično prime oko trideset odsto jezika iz okoline u kojoj žive. Mislim da bi Dragoljub Acković mogao da bude taj zamajac standardizacije. Trebalo bi da napravi kongres, da sakupi Rome u vezi s pismom, da pozove sve romske književnike...
Kako ste upoznali opšte elemente kulture sopstvenog naroda, budući da potičete iz malog vojvođanskog mesta, Novih Karlovaca?
- Možda je to i zato što sam odrastao u sredini gde nije bilo mnogo Roma, ali sve njih je interesovao moj jezik, voleli su da čuju kako se kaže ovo ili ono, naravno, psovke… Kao što je njih interesovao moj jezik, tako je i mene počelo da interesuje sve što i njih. Išao sam u korak s tom decom. Živeći među drugom decom postajao sam sve zainteresovaniji za Rome. Pročitao sam sve što su Rajko Đurić ili pokojni Trifun Dimić, romski Karadžić, kako su ga zvali, napisali, slušao Radio Novi Sad, romsku emisiju, čuo sam da zovu ljude koji bi želeli da se školuju na romskom. Pokušao sam da prokrčim putić kojim će drugi ljudi moći da prođu čitajući moje knjige. Krajnji cilj je da razbijem predrasude i barikade koje postoje.
Živimo, nažalost, u društvu koje je u nekim elementima netolerantno. Mislite li da i to možete vašim angažmanom da popravite?
- Ne, pre bih to posmatrao kao najobičniji kriminal. Rasizam je vid kriminala koji bi trebalo pravnim sredstvima zaustaviti. Ima ga u čitavom svetu pa i kod nas. Moja bi poruka Romima bila: 'Nemojte se kačiti, klonite ih se, nije sramota skloniti se s puta takvom ‘čoveku’'.
Čime ste trenutno najviše zaokupljeni?
- Radim na izgradnji romskog Pozorišno edukativnog centra u Novim Karlovcima. Takav centar postoji jedino u Skoplju. Voleo bih da nateramo mlade da nauče i upoznaju jedni druge. Imali bismo i časove informatike, engleskog, srpskog i romskog jezika. Milorad Pavlović
