Izvor: Blic, 12.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potraga za filmskim blagom
Potraga za filmskim blagom
Da li će iz Beča u Beograd zaista stići fragmenti zagubljenog prvog srpskog igranog filma 'Karađorđe' iz 1911. godine, i to uoči samog jubileja - 200 godina od Prvog srpskog ustanka, znaćemo iduće nedelje, nakon posete predstavnika Jugoslovenske kinoteke Austrijskoj kinoteci u Beču, gde je, navodno, otkriveno ovo ostvarenje. Film je poslednji put prikazan u Parizu, 1928. godine, od kada mu se gubi svaki trag. Domaći stručnjaci raspolagali su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << još samo sa četiri fotografije sa snimanja ovog ostvarenja, a pre godinu dana raspisali su i međunarodnu filmsku 'poternicu' za njime.
U telefonskoj izjavi za 'Blic' direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, iako rezervisan po pitanju identifikacije filma, pre nego što se svojim očima uveri, ipak nije mogao da sakrije uzbuđenje.
- Cilj mi je da donesem jedan jedini minut tog filma koji je režirao Čiča Ilija Stanojević i da mogu da kažem da je to to, jer ne pojavljuje se nama Karađorđe prvi put. Naime, tri puta do sada mislio sam da smo mu na tragu, a onda - udarim glavom o zid. Oko 98 odsto rekao bih da je reč o tom filmu, ali ona dva odsto još ostaju, jer osoba koja je radila identifikaciju nije naš čovek.
Na pitanje - kako je moguće da jedan takav film toliko dugo, a praktično u blizini, ostane u tajnosti, Zelenović kaže: 'Mnogo sam razmišljao o tome i sad već počinje da radi i moj rediteljski nerv, pa mi pada na pamet i mogućnost da se možda strancima nerazumljivo slovo ‘đ’ u reči ‘Karađorđe’ isprečilo, zaustavivši dugogodišnju potragu. U najmanju ruku, čudno je i to što se film pojavljuje upravo pred obeležavanje dva veka od podizanja ustanka u Srbiji. Da li je to baš koincidencija? U svakom slučaju, biće zanimljivo videti kako su izgledali naši glumci pre devedeset godina, recimo - Dobrica Milutinović, i ne samo to, teško je u ovom momentu sagledati šta će sve otvoriti ovo otkriće. Lično, ako je to tako, sa zadovoljstvom ću dočekati penzionerske dane.'
Prema vestima iz Beča, od originalnih 1.800 metara filma, pronađeno je oko 800 metara, dakle, mnogo više od jednog minuta...
Istoričar filma Petar Volk u 'Svedočenjima' navodi da je na snimanju 'Karađorđa' učestvovalo više od hiljadu statista, vojna konjica i brojni konsultanti. Za scenario su korišćene: Karađorđeva biografija, pesma Filipa Višnjića 'Početak bune na dahije', kao i dramsko delo autora Miloša Cvetića. Nesumnjivo je da je Čiča Ilija Stanojević nastojao da i na filmskom platnu ispoštuje opšteprihvaćenu viziju o Karađorđu kao herojskoj, romantičnoj i tragičnoj ličnosti naše novije istorije. Lj. Jelisavac Pomoć Austrijanaca
Direktor Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović, zajedno sa Radoslavom Zelenovićem, iduće nedelje će otputovati u Beč radi definitivne potvrde da je pronađeno blago srpskog filma.
- Austrijska kinoteka nedavno je dobila više filmova vezanih za Srbiju. Sa Nikolausom Vostrijem, kolegom iz Austrijske kinoteke, razmenjivao sam informacije i ispostavilo se da su nedavno dobili više dokumentarnih filmova o Karađorđevićima. Od mene se očekivalo da to identifikujem, jer oni pojma nemaju o našim kraljevima. Rekao mi je da je među tim materijalima i jedan igrani film. Na osnovu njegovog opisa došao sam do zaključka da je to film 'Karađorđe' Čiča Ilije Stanojevića. Austrijska kinoteka je dala saglasnost da učestvuje u rekonstrukciji i restauraciji filma 'Karađorđe' i nadam se da će to biti obavljeno u Briselu ili u Amsterdamu jer oni imaju najbolje laboratorije - rekao je Erdeljanović. Bioskop za dinar
Godine 1911. producent Svetozar Botorić i reditelj Čiča Ilija Stanojević pristupili su snimanju prvog srpskog igranog filma 'Karađorđe' (ili 'Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa'), a to je bio i prvi igrani film snimljen u Srbiji i na Balkanu. Taj film je predstavio glavne momente iz Karađorđevog života i Prvog srpskog ustanka. Snimatelj je bio Luj de Beri, a uloge su tumačili članovi Srpskog narodnog pozorišta - Milorad Petrović (Karađorđe), Sava Todorović (Starac Fočo), Čiča Ilija Stanojević (dve uloge - turski paša i Vujica Vulićević), Dragoljub Sotirović (Hajduk Veljko), Teodora-Toda Arsenović (Jelena, žena Karađorđeva), Dobrica Milutinović, itd.
Film je sniman na Kalemegdanu, u Topčideru, na obalama Save i Dunava, a dekor je bio podignut u dvorištu hotela 'Pariz'. Posebno uspela scena boja na Mišaru snimljena je na Banjičkom polju, uz pomoć vojske. Kostimi su bili pozajmljeni iz Narodnog pozorišta i iz depoa Narodnog muzeja. Film je tehnički obrađen u Parizu. Premijera je održana 17. novembra 1911. godine u Grand bioskopu 'Hotel Pariz' u Beogradu. Sačuvani originalni plakat svedoči da je film prikazivan 'svako posle podne u 3 i uveče od 9 sahati'. Cena za prva mesta iznosila je jedan dinar.
