Izvor: Danas, 10.Avg.2015, 10:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potraga za empatijom i humanitetom
Salcburg je oduvek bio defile "Who"s Who" internacionalnih solista, pevača, orkestara, dramskih umetnika, režisera, scenografa. Na ritualnom vašaru taštine Salcburga, na kome je protagonist najpre shooting star, defiluju kraljevi, šefovi država, političari, američki milioneri, dive, ljubitelji seriozne muzike, poezije, pesnici, kritičari, ekscentrici, snobovi i dendiji. Kroz festivalski džet set metež takozvanog "kultur-turizma" Salcburg je prenebregao provincijalnu ksenofobiju i izrastao >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u letnju kosmopolitsku kulturnu metropolu.
Salcburški festival (Salzburger Festspiele) nesumnjivo je zenit godine u kulturnom životu internacionalne muzičke javnosti. Na ambicioznom programu ovog najznačajnijeg muzičkog festivala Evrope, koji ovog leta traje od 18. jula do 30. avgusta naći će se 188 predstava, koje će biti izvedene u 44 dana na 12 različitih bina.
Devedeset peti Festival svečano je otvoren 18. jula i tom prilikom je predsednik Austrije Hajnc Fišer uputio apel za pomoć ljudima u nevolji (imigrantima).
Tradicionalno svečano slovo je ove godine održao nemački filosof i pisac Ridiger Safranski, koji je u svom uvodnom referatu, zapravo briljantnom ogledu o vremenu naslovljenom "Moć vremena - moć nad vremenom" na primeru Štrausove opere "Kavaljer s ružom", tematizovao fenomen ubrzanja vremena, pledirajući za "revoluciju režima vremena". Društvo se, veli Safranski, nalazi pod sve većim pritiskom ubrzanja vremena, kojim se vek/trajanje proizvoda skraćuje. "Uz ekonomiju ubrzanja vremena, ide ruku pod ruku i ekonomija bacanja proizvoda". Ovo važi za smeće i otpad svake vrste, kako za finansijsko smeće u ekstremno ubrzanom sektoru spekulativnih finansijskih transakcija i njima kontaminiranim produktima, tako i sa atomskim otpadom".
Vladavina i služba, moć i nemoć, potčinjenost i ustanak - ti parovi antinomija predstavljaju tematsku dominantu operskog i pozorišnog programa ovogodišnjeg Salcburškog festivala. Izmirenje nejednakosti koja se ne oslikava samo u bogatstvu i siromaštvu, slobodi i neslobodi, već koja određuje društvene okvire opštenja i zalazi do najprisnijih ličnih odnosa, izgleda da je u svim vremenima bila i ostala nerešivi izazov.
I ako se dogodi da borba protiv nejednakosti ostane bezuspešna, onda ostaje umetnost kao uverljivo jemstvo naše sposobnosti za idealizam, sposobnosti da se nadraste egoizam i prevaziđe lična prednost i privilegija. U svim produkcijama ovogodišnjeg festivala je evidentna ta potraga za empatijom i humanitetom.
Grad-pozornica
Za minulih devet i po decenija i festival je prerastao u mit. Da li je on hipoteka preteškog bremena ili imanentni podstrek budućoj generaciji? Salcburški festival je zamišljen i osnovan kao antipod krizama vrednosti i smisla, krizama identiteta individua i kao antinačelo svih mondenskih talasa proizvoljnosti i ideoloških i estetskih hirovitih diktata duha vremena. Još za vreme Prvog svetskog rata sazrela je odluka "otaca" festivala - Huga fon Hofmanstala, Maksa Rajnharda, Riharda Štrausa, Alfreda Rolera i Franca Šalka - da se festivalom u Salcburgu, sa aurom rodnog grada Mocarta, izmire zavađeni narodi koji su se obreli u ratu i iznađe cilj miroljubivog zajedništva. U "prvom proglasu za Salcburški festival" (1919), koji je formulisao Hugo fon Hofmanstal, veli se: "Mir i vera u evropejstvo, koje je sijalo i ispunjavalo Evropu između 1750. i 1850. treba da stoje u središtu." Maks Rajnhard je pritom stilizovao Mocartov rodni grad u "srce Evrope" sa socijalnim apelom da festival ne sme da se izopači u izliv "luksuza i zasićenosti bogatih, već da treba da bude duhovna hrana onima kojima je ona nasušno potrebna". Zvanični početak Salcburškog festivala, 22. avgust 1920, obeležilo je praizvođenje Hofmanstalove moralne drame "Jederman" u režiji Maksa Rajnharda. Tim "komadom o smrti bogatog čoveka", koji je prerastao u ritual i relikt, otpočinje svaki Salcburški festival. Noseća metafora u Hofmanstalovom konceptu festivala bio je vizionarski projekt barokne kulture reprezentacije sjedinjen sa velikim svetskim pozorištem. Kroz spoj i preplet profanih i sakralnih linija Salcburga, ostvarila se barokna ideja "sveta kao pozornice", odnosno "grada-pozornice", čime je Salcburg postao svetska atrakcija. Salcburg je oduvek bio i defile "Who"s Who" internacionalnih solista, pevača, orkestara, dramskih umetnika, režisera, scenografa. Na ritualnom vašaru taštine Salcburga, na kome je protagonist najpre shooting star, defiluju kraljevi, šefovi država, političari, američki milioneri, dive, ljubitelji seriozne muzike, poezije, pesnici, kritičari, ekscentrici, snobovi i dendiji. Kroz festivalski džet set metež takozvanog "kultur-turizma" Salcburg je prenebregao provincijalnu ksenofobiju i izrastao u letnju kosmopolitsku kulturnu metropolu.
Highlights
Highlights programa u kategoriji opere su Betovenov "Fidelio" sa Jonas Kaufmanom u ulozi Florestana i Adrianom Pieczonka u ulozi Leonore, "Norma" sa Cecilijom Bartoli i "Trubadur" sa Anom Netrebko, kao i opera savremenog nemačkog kompozitora Volfganga Rimana "Osvajanje Meksika" u režiji Petra Konvičnog iz Berlina. Ovde treba spomenuti i najpopularnije delo osnivača Salcburškog festivala Riharda
Štrausa (muzika) i Huga fon Hofmanstala (libreto) "Kavaljer s ružom" i "Ifigeniju na Tauridi" Kristofa Vilibalda Gluka sa Rolandom Vilasonom kao protagonistom. Koncertantno će biti izvedene i opere "Verter" Žila Masnea, "Dido i Eneja" Henrija Persela i "Ernani" Đuzepa Verdija.
U kategoriji pozorišta to su Geteova rana tragedija "Klavigo", Šekspirova "Komedija zabune", Brehtov "Meki Meser" odnosno "Opera za tri groša", i "Jederman", a u kategoriji orkestarske muzike to su gostovanja Bečke i Berlinske filharmonije, Bostonskog simfonijskog orkestra, West-Eastern Divan Orchestra, Izraelske filharmonije, Gustav Maler orkestra mladih.
Solistički koncerti koje treba izdvojiti su: tenora Juan Diego Floreza, Kristijana Gerhahera, pijanista Andraša Šifa, Grigorija Siokolova, Pjer-Loran Emara, Mauricija Polinija, Arkadija Volodosa, Mitciko Učide, čeliste Jo-Jo-Ma. Pjer Bulez proslavlja 90. rođendan i njemu je upriličen hommage izvođenjem više njegovih dela, a Plasido Domingo, proslavljani tenor osamdesetih/devedesetih godina prošlog veka proslavlja 40. godišnjicu svog prvog nastupa u Salcburgu. Pri svemu ovome u ovom genius loci kao signum lebdi duh Mocarta i jednog od njegovih poznih apostola Herbreta fon Karajana.
Potpisnik će narednih dana i nedelja imati srećnu priliku da nekoje od rečenih Highlights sluša i gleda, o čemu će na ovome mestu izvestiti.
Hinduistička muzika
Salcburški festival imao je u ovogodišnjem pred-programu u tzv. Ouverture Spirituelle hinduističku muziku kao tematsko težište. Ova manifestacija sakralne muzike je prominentni defile velikih religioznih predanja kroz muziku. Ovo je četvrta godina u kojoj se izvode prominentna dela jedne svetske religije, kojoj slede "Disputationes", diskusije i dijalozi o interkulturnim i interreligioznim temama. Nakon judejskog, budističkog i islamskog predanja, ove godine je bilo na redu hinduističko. Početak ovog pretfestivalskog programa, tradicionalno otpočinje Hajdnovim oratorijumom "Stvaranje sveta". Mimo hinduističke muzike na ovom festivalu duhovne muzike izvode se i dela hrišćanskih kompozitora " mise Franca Šuberta, Bruknera, Betovena i Mocarta.
