Izvor: Danas, 07.Jun.2015, 22:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potčinjeni i poniženi

Prvi roman Marija Vargasa Ljose „Grad i psi“ bio je tema četvrtog Laguninog književnog kluba, koji je održan, sada već tradicionalno, prvog petka u mesecu u knjižari Delfi SKC. Slavni nobelovac, koji će 23. juna posetiti Beograd i Novi Sad, a čiji će se memoari „Riba u vodi“ u prevodu na srpski pojaviti u knjižarama Delfi i Laguna specijalno za Noć knjige narednog petka, u ovoj knjizi se dotakao svog ličnog iskustva kao pitomca vojne škole.

–„Grad i psi“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kojim je Vargas Ljosa zadobio međunarodno priznanje, govori o pitomcima podvrgnutim strogoj vojničkoj disciplini. U vojnoj gimnaziji „Leonsio Prado“ vladaju nepisana pravila i zakon jačega - mladi ljudi primorani su da nauče da se uklope u takvu sredinu i žive otuđujućim načinom života, koji im ne dozvoljava da se razvijaju kao ličnosti, i gde su neprekidno potčinjeni i poniženi.

Sam Vargas Ljosa je u svojim memoarima potvrdio da je njegova knjiga nastala na osnovu sećanja, ipak istakavši da su njegovi likovi izobličene verzije nekih ljudi ili čak u potpunosti izmišljeni.

- Autobiografski elementi bili su samo polazište za fikciju. Na primer, jedini ženski lik u knjizi - Tereza, zapravo je prva Ljosina simpatija. Ima istraživača koji su se bavili upravo ovim delom romana „Grad i psi“ i jedan od njih, istražujući biografije pitomaca, otkrio je da je jedini junak koji umire u knjizi zapravo i dalje živ - objasnila je  Gordana Mihajlović, koja je prevodila nekoliko Ljosinih knjiga, uključujući i ovu, za Lagunu.

Ona je dodala da Ljosina dela nije lako čitati, te da su ona napisana kao mozaici ili slagalice koje postaju sasvim jasne tek na kraju čitanja.

Bojana Kovačević Petrović, hispanološkinja koja predaje na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu latinoameričku literaturu, istakla je da je zapravo pravi bum hispanoameričke književnosti nastao sa romanom „Grad i psi“, budući da je interesovanje za pisce Južne Amerike postojalo i ranije, najviše zahvaljujući čileanskoj pesnikinji i nobelovki Gabrijeli Mistral i, naravno, Borhesu, ali da su ipak pisci Ekvadora, Perua, Bolivije, Meksika, bili nepoznati van granica svoje zemlje.  Sve se to ipak promenilo kada je knjiga objavljena u Barseloni 1963. godine.

Pisac Uglješa Šajtinac objasnio je kako se tokom srednje škole susreo sa delom „Grad i psi“ u jednoj zrenjaninskoj knjižari gde se našao u potrazi za nekom knjigom koja bi mu približila život i kulturu Perua. Zahvaljujući ovom romanu koji je prvi put pročitao sa 16 godina postao je veliki poklonik Ljose, a zahvaljujući njegovim knjigama u potpunosti je upoznao Limu i sve kvartove iz kojih dolaze njegovi junaci.

Šajtinac je napomenuo da je peruanski nobelovac izuzetno rafiniran kritičar društva koji to radi na tako sofisticiran način da mu vlasti nisu mogle ništa.

Jedna od zanimljivosti iz Ljosinog života je i da je direktor najelitnije vojne škole u Peruu "Leonsio Prado" hteo da tuži Ljosu kada je roman stigao u Peru, a da je 2011. ista ta škola priredila svečanost u čast Ljose koga je proglasila najuglednijim pitomcem u svojoj istoriji. Inače, ovaj roman je svojevremeno bio jako popularan i u Sovjetskom Savezu, gde je snimljena filmska adaptacija.

Inače, Laguna je do sada objavila  11 Ljosinih romana, a za sledeći prvi petak u julu izabran je još jedan nobelovac - Ginter Grasa i njegov roman "Pseće godine".

Nastavak na Danas...