Izvor: Blic, 07.Mar.2015, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji razgovor s Vladom: Jedan je život
Pre mesec dana nije hteo da dogovaramo intervju, ali je rekao da mu pišem na dve nove imejl adrese. Ipak, nije odgovorio ni na jedan mejl, što nije ličilo na njega...
Vlada Divljan je bio talentovan kantautor i dobar čovek, što je u današnje vreme prilično retka pojava, pa samim tim njegov odlazak ostavlja u glavama mnogih koji su ga poštovali nedefinisan prazan prostor u kome odzvanja poznato pitanje „zašto odlaze samo najbolji“. Poznavali ga decenijama, godinama ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mesecima, Vlada je imao taj prijateljski iskren odnos, postojalo je neko prepoznavanje u njegovom pogledu. Naši razgovori u nekom od beogradskih kafića, često uz pivo, uvek su bili dugački i prelazili su sve okvire i forme intervjua, kao povoda za susrete. Nije bilo pitanja na koje nije imao odgovor i ma koliko ponekad gorak bio njegov odgovor izgovarao ga je sa osmehom, jer se nije plašio istine. Poslednji intervju smo radili nekoliko dana pred taj famozni koncert koji je trebalo da bude održan 1. novembra u Domu omladine.
Već tada mu nije bilo dobro, otkazao je neke unapred dogovorene obaveze, nije davao intervjue, ali je pristao da porazgovaramo. Bio je to prilično čudan razgovor, delovalo je kao da je žurio, ali ne želeći to da prizna. Intervju je izašao 19. oktobra u „Blicu nedelje“. Nekoliko dana kasnije saznajem da mu je pozlilo, a koncert je otkazan. Poslednji put smo se čuli pre mesec dana. Bio je u Beču, javio se kratko na mobilni da kaže da ima svakodnevne obaveze kod lekara, ali da se oseća dobro. Nije hteo da dogovaramo intervju, ali je rekao da mu pišem na dve nove imejl adrese pošto ga „stara adresa zeza u poslednje vreme“. Ipak, nije odgovorio ni na jedan mejl, što nije ličilo na njega. Nadao sam se da ga sve tri adrese zezaju...
Evo nekih mojih pitanja i njegovih odgovora iz, ispostaviće se, poslednjeg intervjua Vlade Divljana „Blicu“ u oktobru prošle godine.
Odakle danas crpete tu mladalačku energiju?
- Možda zato što sam postao otac u nekim zrelim godima, a i javlja mi se bunt prema opštem sivilu. Jedan je život. Da li ćemo stalno da gledamo samo na te loše stvari? Nikome nije lako. To što ja živim u Austriji ne znači da mi neko plaća da tamo živim, a često sam ovde, znam kakva je situacija i osećam i saosećam sa ljudima. Ali čovek valjda mora i sebi da napravi neku vrstu razonode. Tako je bilo i u vreme novog talasa. Nije ni tada bilo sve sjajno i fantastično, nego smo morali sami sebi da napravimo zabavu ne bismo li tako izašli iz tog sivila i čamotinje, pa smo eto, nešto i napravili. Jeste da je bilo drugo vreme i čini se da je bilo više ružičasto nego danas, ali isplati se probati gledati pozitivno na stvari. Koliko god je to moguće danas.
Sa „Idolima“ ste pravili pesme koje su često bile prst u oko sistemu, što u poslednje vreme i nije slučaj. Nekada je i objavljivanje albuma „Čokolada“ imalo dublji smisao?
- Da, kada je „Čokolada“ izašla, kod nas dve godine nije bilo čokolade. Znate, „Idoli“ su radili i jedno i drugo. Prvo je bio „Paket aranžman“, a onda je došao mini LP koji je bio prilično drugačiji, romantičniji, što nam je donelo i puno publike. Posle toga je došla „Odbrana“, pa „Čokolada“, ali nikada nismo kalkulisali, nego smo radili ono što nam se radilo. Čini mi se da postoji dosta prostora za tu nepatvorenu pop muziku, ne znam više ni kako bih je nazvao. Ovo što sviramo, to je neka vrsta zdravog pop-roka. Ljudima to treba.
Ima li taj zdravi pop-rok neku ulogu u društvu?
- Svakako da ima mnogo manju ulogu nego ranije. Danas ima mnogo raznih drugih senzacija, na televiziji imate hiljade kanala i uvetno lako je doći do zabave. Kada poredimo osamdesete, nije bilo toliko zabave. Imali smo dva TV kanala, a na radiju nekoliko kanala koje smo mogli da uhvatimo, i to je bilo to. I pravo da vam kažem, ne znam šta je gore.
Ljubivoje Ršumović: Nije bio uobražen iako je imao prava na to
- Mnogo sam tužan otkad sam čuo da je Vlada umro. Izgubili smo vrhunskog muzičara i dobrog čoveka. S Vladom sam sarađivao na realizaciji serije „Fazoni i fore“ i upamtio sam ga kao dragog dečka koji nikada nije bio uobražen, a imao je na to mnogo prava. Vlada je zajedno sa Srđanom Gojkovićem Giletom komponovao songove za „Fazone i fore“. Za svako slovo azbuke oni su napravili pesmu. Došao sam na ideju da njih dvojica zajedno sa decom svojim telima prave slova na jednoj livadi i mi smo to snimili. Vladu su obožavala deca. Umeo je da ih animira. Mislili su da je najvažnija stvara na svetu da naprave ta slova. Takav je bio Vlada, svi su ga voleli.
Petar Janjatović: Bio je najvažniji kompozitor našeg roka
- Jako me je potresla vest o Vladinoj smrti. Bio je jedan od najvažnijih kompozitora naše rokenrol scene. Kada su „Idoli“ obradili pesmu „Devojko mala“, shvatio sam da ono što je Darko Kraljić bio za jugoslovensku zabavnu muziku, to je Vlada za naš rokenrol - najvažniji kompozitor. Vlada je napisao mnogo pesama koje su postale zvuk beogradskih ulica. Zbog toga su ga svi ljudi mnogo voleli. Na njegovom poslednjem koncertu u Beogradu u prepunoj bašti SKC shvatio sam koliki je emotivni prostor svojom muzikom zauzeo. Pre tog koncerta došao je kod mene na kafu i pričali smo kako će izgledati njegov novi album. Kasnije smo se dopisivali sve do pre nekoliko nedelja... Definitivno naša muzička scena neće biti ista bez Vlade. A. Nikolić
