Izvor: Blic, 22.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji dani Adolfa Hitlera
Poslednji dani Adolfa Hitlera
Film koji pokušava da 'humanizuje' Adolfa Hilera prikazujući nacističkog vođu tokom njegovih poslednjih 12 dana u bunkeru ispod ruševina Berlina počeo je da se prikazuje u Nemačkoj, uz sukobljena mišljena i tvrdnju da je film 'najgora komedija godine.'
Snimljen po ceni od 13 milona evra 'Pad' je pred prikazivanje u bioskopima bio široko opisan u nemačkim medijima, a nekoliko komentatora je pohvalilo film kao delo koje 'uvodi nove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << istorijske poglede' o nacističkoj eri.
Producent, Bernd Ajhinger (55), ovenčan slavom filma 'Podmornica', koji je proveo više od dve godine u Sent Petersburgu smimajući film, kaže da je 'Pad' pokušaj da se 'slome tabui i demonizacija' koje okružuju Hitlera tako što će se pokazati njegova ljudska strana.
'Bio mi je izazov da uradim nešto što se niko do sada nije usudio, a to je da ljudima koji su bili glavne ličnosti nacističkog režima dam trodimenzionalni karakter,' izjavio je on medijima.
Međutim, nemački filmski kritičari izgleda da su već posle prvog dana prikazivanja osudili film na propast. Neki čak kažu da je 170 minuta ove epike jedva nešto više od loše farse.
'Nemačka publika će naći da je film isuviše dugačak, smešan i kranje banalan,' piše berlinski 'Der Tagesspiegel'. 'Ajhinger i njegov režiser su nehotice napravili najgoru komediju godine.'
Magazin 'Der Spiegel' je podjednako jedak: 'Nije potreban film od 13 miliona evra, koji je isto tako veštački i površan kao televizijska sapunica, da bi se izneo banalni zaključak kako ljudi mogu da budi zli.'
Gledaoci, koji su film mogli da vide na samo nekoliko koraka od mesta gde je Hitler umro, na trgu Potsdamer, imali su pomešane utiske. Jedan berlinski Jevrejin koji je proveo detinjstvo krijući se od nacista kaže: 'Film je antiseptičan. Ljudski Hitler zapravo ne funkcioniše. Nisu mi ostali nikakvi naročiti utisci.'
Jedna Nemica sa australijskim državljanstvom kaže: 'Bilo je krajnje vreme da se takav film napravi. Film pokazuje kako su ljudi ostali potpuno pokorni Hitleru, čak i kada je njegov režim bio osuđen na propast.'
'Pad' je zasnovan na memoarima Trodl Junge, Hitlerove sekretarice, i knjizi istoričara Joakima Festa o padu Trećeg rajha. Film pokušava da prikaže i najmanje pojedinsti života u Firerbunkeru u danima kada Crvena armija osvaja grad.
Hitler, koga igra švajcarski glumac Bruno Ganc, prikazan je kao očajan čovek koji pati od nekontrolisanih potresa u levoj ruci, koji se dere na svoje generale, grli decu Jozefa Gebelsa, pada u žestoke antisemitske tirade, čestita svom kuvaru na 'izvrsnim' vegeterijanskim ravijolima. Holokaust se spominje samo usput.
Film retko izlazi iz klaustrofobičnih odaja bunkera na ulice Berlina gde fanatični članovi Hitlerove omladine pokušavaju da spreče sovjetsko napredovanje.
'Pad' ima trenutke vredne Montija Pajtona. Tako se Hitlerova sekretarica poverava Evi Barun: 'Ne mogu da ga razumem. On je tako pristojan a kažu da je počinio strašne stvari.' Eva odgovara: 'Ah, mislite kad je bio Firer.' (Beta)
