Izvor: Blic, 10.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednje poziranje Merilin Monro
Poslednje poziranje Merilin Monro
Opušten, zamišljen, sa jednom rukom u kosi a drugom senzualno držeći cigaretu, Džejms Din izgledao je opasno seksi na fotografiji koju je 1954. snimio Roj Šat. Zapravo, slika je smatrana previše homoerotičnom da bi bila objavljena, kaže Robin Mjur, kustos nove izložbe u londonskoj Nacionalnoj galeriji portreta, i jedva da ju je iko video čitavih pola veka.
Din je sebe predstavljao kao seksualno ambivalentno stvorenje, što >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je bilo prihvatljivo za njegove obožavaoce, ali ne i za Srednju Ameriku, smatrali su urednici časopisa 'Lajf'. Tako su, umesto Šatovih, objavljene nove prihvatljivije fotografije Denisa Stoka snimljene na farmi Dinovog ujaka u Indijani. Din se slikao među životinjama, ali i oko porodičnog groblja, istog na kome će počivati samo tri meseca kasnije - nakon pogibije u saobraćajnoj nesreći kada mu je bilo 23 godine.
Nepoznati portreti
'Najslikaniji na svetu' naziv je izložbe koja će u galeriji biti otvorena do 23. oktobra i koja treba da pokaže kako su poznati manipulisali javnošću svojim imidžom, ali kako je, zauzvrat, i njima ponekad manipulisano. Na preko 180 fotografija predstavljeni su manje poznati portreti glumaca, sportista, vladara i političara. Te slike_arhiva su nekako ostale van vidnog polja javnosti ili su kroz istoriju 'ulepšavane' i stavljane u odgovarajući kontekst.
Na izložbi su i Elvisove fotografije koje je snimio Rudolf Paulini, tokom muzičarevog služenja vojnog roka 1959. godine u Nemačkoj. U tom periodu Elvis je bio van domašaja menadžera Toma Parkera, koji je bespoštedno kontrolisao imidž svog štićenika. U minhenskom striptiz baru 'Mulen ruž' Prisli je fotografisan u društvu uzbuđenih striptizeta i igračica. U ta divna vremena između paparaca i modela postojao je kod časti, te je Paulini zaista održao obećanje dato Prisliju da fotografije nikada neće ugledati svetlo dana. Tek 20 godina kasnije, nakon Prislijeve smrti, javnost ih je videla. Slike užasno zgodnog momka, pomalo ranjivog izgleda, miljama su daleko od zvezde obučene u kožu sa rokabili frizurom kojom je Parker majstorski manipulisao.
Jedna od izloženih fotografija je i ona na kojoj je Muhameda Alija za naslovnu stranu 'Eskvajera' Karl Fišer slikao kao Svetog Sebastijana, probodenog strelama, a koja je nastala 1968, nakon Alijevog odbijanja da se bori u Vijentnamskom ratu - zbog čega mu je oduzeta titula svetskog šampiona.
Mistična Greta Garbo
Merilin Monro i Greta Garbo su možda i dve najkontrastnije figure na izložbi; prva potpuno komotna i slobodna pred kamerom, dok se druga osećala bolno neugodno pred razgolićujućom moći objektiva. 'Poslednje poziranje' naziv je serijala Berta Sterna koji je slikao Merilin Monro svega nekoliko meseci pred njenu smrt, dok je Sesil Biton uspeo da načini veoma intimne portrete mistične Grete Garbo, koja je slavu smatrala jednaku kućnom zatvoru. Pravi podvig, izazvavši gnušanje javnosti, napravio je Ted Lejson koji je mesecima proganjao povučenu švedsku glumicu, te se na izložbi, kao pravi raritet, nalazi i njegova slika 84-godišnje Garbo u očajnom stanju, ostarele i bez perike, slikane svega nekoliko dana pred smrt (1990). Zanimljivo je da na izložbi nema princeze Dajane, najslikanije ikone novijeg vremena, koja je i poginula bežeći od pomahnitalih paparaca.
'Poput Bekamovih ili Madone, i Dajana je sticala slavu u vremenu kada je sve bilo dostupno javnosti, kada je bukvalno svaki trenutak dokumentovan. Jednostavno, nismo mogli da pronađemo dovoljno neobjavljivanih Dajaninih fotografija kako bismo opravdali njeno prisustvo na izložbi', kaže Mjur.
Od političara najviše je portreta Mahatme Gandija - koji je sjajno manipulisao svojom pojavom; Adolfa Hitlera i Džona Kenedija, najfotogeničnijeg predsednika u istoriji koji je svojim fotografijama i fotografijama svoje porodice uspešno negovao mit o 'Kamelotu', vešto zabašurivši sva neverstva i pukotine u političkoj karijeri.
'Osećam se neprijatno dok danas gledam fotografiju neke ličnosti snimljene krišom, bez njene dozvole. To je nametljivo i jednako omalovažava i slikanog i posmatrača' , kaže Mjur.
Upravo zato ova izložba budi nostalgiju za vremenima kada je između fotografa i poznatih ličnosti vladalo poverenje, koje je odavno uništeno naglim usponom paparaca. M. K.
