Izvor: Glas javnosti, 13.Dec.2011, 07:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Poslednja mladost u Jugoslaviji" u Muzeju 25. maj
BEOGRAD - Izložba "Poslednja mladost u Jugoslaviji" o omladinskoj alternativnoj pop kulturi u Jugoslaviji od 1977. do 1984. godine, sa fokusom na Beograd, biće otvorena 17. decembra u Muzeju 25. maj, najavljeno je iz Muzeja istorije Jugoslavije.
Postavka Marine Martić i Stevana Vukovića obuhvata delove emisija iz Arhiva Televizije Beograd, eksponate iz zbirki Muzeja istorije Jugoslavije i materijal iz privatnih kolekcija. Izložba "Poslednja mladost u Jugoslaviji" bavi se produkcijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << omladinske alternativne pop kulture u SFRJ krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 20. veka.
Mladi autori, ohrabreni slobodama koje je osvojio pank pokret, uvode nove forme izražavanja i delovanja u kulturu. Novu nezavisnu muzičku scenu prate fanzini (publikacije izrađena od strane fanova), omladinska štampa, ali i oficijelni mediji, poput Radio televizije Beograd.
Oko muzičke scene se organizuje društveni život kao spoj koncerata, žurki, spontanih umetničkih akcija, tribina... Princip "uradi sam" gotovo da briše razlike između publike i izvođača - kroz improvizaciju i eksperiment nastaje bogata produkcija flajera, postera, audio kaseta, stripova, slika, fanzina i časopisa.
"Poslednja mladost u Jugoslaviji" bavi se kulturom koja je kasnije nazvana "novim talasom", a fokus izložbe je na vremenu pre nego što su muzičke grupe potpisale ugovore sa velikim izdavačkim kućama i postale deo "mejnstrima". U to vreme jugoslovenski kulturni prostor se fragmentiše - i oficijelna i disidentska kulturna sfera se razlažu na srpsku, hrvatsku, slovenačku... Omladinska kulturna javnost tada još nije deo tog procesa i predstavljene potkulturne pojave nemaju nacionalni predznak.
"Poslednja mladost u Jugoslaviji" je naziv za poslednji talas inovacija u integralnom jugoslovenskom kulturnom prostoru, koje su spajale elitnu i popularnu kulturu, i uticale na generacije koje su odrastale u poznim godinama socijalizma.
Fokus na Beograd je načinjen, kako je navedeno, iz praktičnih razloga, budući da je količina neobrađene relevantne građe tolika da ni beogradska scena nije mogla da bude predstavljena na adekvatan način. Ovo autorsko viđenje beogradske epizode "Poslednje mladosti u Jugoslaviji" se stoga nudi kao predlog za dalje istraživanje i saradnju centara sa područja bivše Jugoslavije.
Izložba će biti otvorena do 15. januara, a realizovana je uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Srbije.
