Izvor: Glas javnosti, 30.Sep.2011, 07:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Poslednja Amazonka" majstora istorijske fikcije Presfilda
BEOGRAD - Ime Stivena Presfilda dobro je poznato srpskim poklonicima žanra istorijskog romana pošto je "Laguna" do sada objavila nekoliko njegovih knjiga kojima se upravo priključila i "Poslednja Amazonka".
Zanimljivo je da su se na relativno malom tržištu knjiga ukrstila dva pera Amerikanca Presfilda (68) i njegovog vršnjaka Italijana Valeria Masima Manfredija, dvojice zaljubljenika u antičku istoriju, a posebno u vreme Aleksandra Makedonskog.
Tom antičkom ciklusu pripada >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i roman "Poslednja Amazonka" napisan posle dva prethodna, ali događaji koje opisuje pripadaju najstarijoj, mitskoj prošlosti Atine za koju savremena nauka nema sasvim pouzdanih dokaza.
Naime, autor se vratio nekoliko stotina godina pre trojanskog rata u doba kada je Atinom vladao mitski junak Tezej, onaj što je ubio čudovište Minotaura na Kritu i čija je zasluga da je, kao kralj Atine, spasao grad od opsade Amazonki.
Presfild se poziva na Plutarha, istoričara iz prvog veka koji tvrdi da je pleme Amazonki postojalo i koji piše o ratu koji su povele sa Skitima protiv Atine. Ne treba zanemariti podatak da je veliki Fidija kome je u zlatno doba Perikle poverio gradnju Partenona ukrasio metope scenama borbi sa Amazonkama pet vekova pre Plutarha.
Neki toponimi se i danas mogu povezati sa tim mitskim ženama-ratnicama koje su verovatno pripadale nekoj azijskoj tradiciji matrijarhata.
Presfild je već dokazao da majstorski ume da dočara davno nestali svet, a posebno uspeva da opiše herojske epizode u ratovima tih davnih vremena i zato se ne treba čuditi što su neke njegove knjige ušle u obaveznu literaturu na američkim vojnim školama, jer mogu da inspirišu mlade da slede sjajne primere iz istorije ratovanja.
