Izvor: Blic, 16.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle svega ostaje fotografija
Fotografija je, ako mene pitate, način življenja, a to da je način gledanja i mišljenja se podrazumeva - rekla je kroz smešak Vukica Mikača, naš poznati fotoreporter i umetnički fotograf čija se izložba „Bez maske" otvara u četvrtak u Zaječarskom pozorištu na početku ovogodišnjih „Dana Zorana Radmilovića".
Kolekcija fotografija „Bez maske", koja obuhvata portrete doajena našeg glumišta, čuva se u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, a Mikači >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je ovo čak četvrta izložba ove godine. Na Bijenalu umetnosti u Pančevu (traje do 20. oktobra) je njena samostalna izložba „Sonja - Cirkus istorija", posvećena Sonji Vukićević i njenim predstavama, u maju je u beogradskoj galeriji „Ozon" imala izložbu posvećenu Kseniji Zečević, a u aprilu u Galeriji „Mina Karadžić" u Loznici izložbu „Na visokim potpeticama".
„Zadovoljna sam", kaže Vukica komentarišući ovakav saldo i dodaje: „Prebacila sam sve norme". O tome kako hvata glumački lik i trenutak napominje: "Glumce treba razumeti, voleti, čuti" biti im posvećen. Pretpostavljam da je to dobar recept čim sam za portret Ljube Tadića dobila zlatnu plaketu Foto-saveza Srbije i Skupštine grada".
U tajnu pozorišne fotografije, po Vukičinim rečima, „zaviruje se kao i u mnoge druge tajne, ljubavlju. U svakom slučaju, kad se spusti zavesa, uvek ili, ako hoćete - ipak, ostaje fotografija, dokument, monografija" Ako ste ih pravili iz duše, iskreno, one umeju i same sebi da krče put i obezbede život. Priznajem, ne fotografišem samo pozorište, glumce, portrete. Privlači me i mrtva priroda. Na svim svojim putovanjima lovim baš nju, mrtvu prirodu. Imam poziv iz Bara da sledeće leto izlažem fotografije mrtve prirode. Inače, planova nemam. A nije ih ni lako ni preporučljivo imati u ovoj zemlji".
Društveni trenutak u njenom objektivu, kaže, ne postoji. „Ne znam ni kako bih se bavila njime jer u odnosu na realnost imam osećaj kao da sam pala s Marsa."
