Izvor: Blic, 02.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posipanje pepelom
Posipanje pepelom
Sa ovom svojom rubrikom imam mali lični problem: moram da uočim, pronađem, opišem, prokomentarišem neku negativnu pojavu u nas. A nisam baš uvek u tom fazonu, niti mi je narav mnogo zagrižljiva. Naziv rubrike sugeriše da je u njoj reč o pojavama, kada svet kod nas onako, površno i nemarno tretira pojave ili radi nešto pogrešno, i to mirne savesti. Zato u svakom napisu imam tu sintagmu iz naslova – 'sa rukama u džepovima'.
Slušam šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << drugi ljudi uočavaju i tako katkada dođem do dobre teme. A naši ljudi se stalno nešto žale, kritikuju, gunđaju ili se posipaju pepelom po glavi zbog našeg mentaliteta... Upravo to je tema moje današnje kolumne.
Veoma često je ista osoba kritičar i onaj koji zaslužuje kritiku. Od naivnih stvari do veoma ozbiljnih.
Da li ste se kada vozili sa nekim prijateljem ili prijateljicom koja za volanom psuje sve oko sebe, grdi ih što prave prekršaje, a gotovo istovremeno pravi još teže prekršaje?
Da li ste čuli nekoga koji udara po pojavama nepotizma, a na kraju razgovora vam traži intervenciju za svoju bratanicu da bude primljena na glumu? 'To ne bih tražio od tebe da nije reč o jako darovitoj osobi. Kako samo imitira naše pevačice!'
Da li ste slušali nekoga koji kritikuje nečije nacionalističko zastranjivanje, a sutradan sam upada u grešku najcrnjeg šovinizma? Ako je ta osoba na nekoj važnoj funkciji, onda je to ne samo nekonsekventno već opasno i za njega i za okolinu.
Moram bar danas dobro pripaziti da se ne uhvatim u sopstvenu zamku moralne nedoslednosti...
