Izvor: Blic, 28.Sep.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poruke Sonje Savić
Da nije bilo Sonje Savić u Srbiji nikada ne bi postojala glumica i rediteljka sa tako kompleksnim opusom. Veština, nijanse, šifre i poruke koje je pokazivala u filmovima u kojima je igrala i koje je pravila u nešto više od tri decenije zaista će ostati jedinstveni.
Odgovarajući broj tekstova o glumi Sonje Savić verovatno nikada neće biti napisan. Za ovu priliku, kada se prisećemo šta je sve značila njena filmska pojava, zadržaću se samo na nekoliko slika koje su zabeležene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u ostvarenjima važnim za njenu karijeru.
U filmu „Una", na primer, službenike DB-a interesuje šta radi njen otac, ambasador. Sonjin ironičan osmeh dok odgovara - „Šta bi radio u diplomatiji" - aludira na špijunažu i ukazuje da je ona znala tajnu duboke korumpiranosti očeva koji su se skrivali iza tobožnje humanosti socijalističkog društva.
Godine 1992. u filmu „Uvod u drugi život", koji je kao i „Unu" režirao Miloš Radivojević, Sonja ima scenu dostojnu vizuelnosti flamanskih slikara. Kao u nekakvom performansu, ona, sa belim turbanom na glavi, pripija čašu sa vinom na svoje grudi. Sonja je tu raskošni film u filmu, autonomna celina koja prevazilazi uslovnosti porodice i zajednice, pa i same priče.
Pomeni dozvoljavaju da se bude ličan. Takav ću i biti. Na Sonju sam, kao koscenarista, bio upućen prilikom nastanka filma Milutina Petrovića „Jug jugoistok". U tom filmu ona je glumila samu sebe, a u jednoj sceni i svoju majku. Pristala je na složen zadatak predočavanja intime i poigravanja sa predrasudama koje u javnosti postoje o njoj. U jednom od razgovora, neposredno pred snimanje tog filma, obećala je da će me ako joj Slovenci daju honorar, odvesti na školjke. „Ko zna možda nam se posreći i pronađemo bisere", rekla je Sonja koja je osećanja i reči za pamćenje velikodušno darivala svakome ko je imao priliku da je vidi i čuje.
