Izvor: Glas javnosti, 25.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodica je zakon
Uručenjem nagrada „Zlatni toranj“ za najbolji film, „Palićkog tornja“ za režiju, kao i nagrada u selekciji „Paralele i sudari“ večeras će biti završen 15. po redu Festival evropskog filma na Paliću. Selektor Nikolaj Nikitin (nemački filmski kritičar, koselektor Berlinskog filmskog festivala) fokusirao je glavni program oko teme porodice, a njegov izbor od 11 filmova izazvao je oštre polemike, koje se mogu sublimirati kroz polarizovane ocene filmskih kritičara Dubravke Vojvodić >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i Dinka Tucakovića.
Sa iskustvom osobe koja je pratila vodeće festivale u svetu i nekoliko manjih (Kan, Berlin, Trst, Vizbaden), Tucaković kaže da je Nikitinov izbor pun pogodak, da je Berlinskim festivalom dominirala tema porodice, dece, nasilja, maloletničke delinkvencije, droge.
Sveža krv
- Druga je stvar što kod nas na takve teme ne postoje filmski odgovori, uprkos činjenici da je ona u životu i medijima svakodnevno prisutna u najgorim mogućim, često vrlo bizarnim vidovima. I u filmu „Razred“, koji je dobio Zlatnu palmu, imate istu provokativnu problematiku dece u jednoj mešovitoj školskoj sredini u predgrađu Pariza. Dominantne filmske teme u svetu su ekologija i deca, govore da su oni okrenuti budućnosti, a mi prošlosti. I na Palićkom festivalu, sa jakom selekcijom filmova u programu „Paralele i sudari“, može se registrovati pojava prisutna u Kanu ili Berlinu. Na velikim festivalima sve češće se događa da je upravo glavni program najmanje intrigantan, pre svega zato jer filmovi tzv. dežurnih krivica moraju se tamo naći. Ma kakav film da snimi jedan Venders, Louč, oni će biti u glavnom programu. A pomenuti autori ne snime uvek dobar film, pa se vrlo često desi da ih zaseni sveža krv iz bočnih programa, kaže Tucaković.
Dubravka Vojvodić smatra da je glavni program vrlo tanak, da nema filmova za pamćenje i da je najveći problem selekcije to što je građena oko jedne uske zadate teme.
- Program „Paralele i sudari“, ove godine proširen sa regiona na Evropske zemlje, oduvek je imao ambiciju da otvara važna pitanja egzistencije u savremenom svetu turbulentnih promena. Zato predlažem da ova selekcija, koja je imala jače naslove od takmičarske, postane okosnica festivala, njegov glavni program. Nemam ništa protiv autorskog viđenja evropskog filma kakvo je ponudio Nikitin. Samo bih volela da svake godine neko drugi ponudi svoje viđenje - kaže Vojvodić.
Nemački film „Porodica je zakon“, koji je prema najavi najviše obećavao, nije otišao dalje od mlakog televizijskog ostvarenja zalutalog na jedan ozbiljan festival. Šteta, imao je odličnu zamisao... Glavni junak, vođen idejom da niko sam ne može biti srećan, u očajničkoj potrazi za porodicom odluči da kidnapuje nekoliko osoba (usamljena baka, žena koju vara muž, napuštena beba). Smešta ih u jedan zapušteni stan na vrhu zgrade, božanstveno im kuva i organizuje život sa namerom da ih učini porodicom i usreći.
Ko nije voljen taj ne živi
- Moto mog filma „Ko nije voljen taj ne živi“ navodi glavnog junaka na pokušaje samoubistva. Kao i većina nas, i on nije bio spreman da se nosi sa životnim izazovima bez podrške porodice - rekla je Kadri Kuosar, estonska rediteljka filma „Magnus“, jednog od najuspešnijih ostvarenja na zadatu temu prikazanih na Palićkom festivalu. Prikazan prošle godine na Kanskom festivalu, film „Magnus“, u čijem središtu je jedan osetljiv napušteni dečak, nije dobio podršku nacionalnog državnog fonda, a rediteljka je producenta svog niskobudžetnog ostvarenja impresivne vizuelnosti posle uporne potrage diljem sveta našla u Londonu u osobi koja je i sama imala problema u odrastanju. Potencijalni njujorški producent nudio je sredstava za film smešten na Brajton biču, sa srećnim krajem na koji ona nije pristala.
- Prvo sam napisala dramu, a posle ogromnog interesovanja koje je izazvala, snimila sam i film. Inspiracija je bila istinita priča mog rođaka koji u filmu igra dečakovog oca. On je imao sina koga je pustio da izvrši samoubistvo, a pristao je da igra u filmu kako bi doživeo izvesnu katarzu i kako bi poručio „nemojte dozvoliti da se ovo vama dogodi“. Taj čovek je u međuvremenu dobio drugo dete i započeo novi život. Majku dečaka u filmu igra jedna od najboljih estonskih glumica. Iako nikada nisam videla pravu dečakovu majku, a njen lik u filmu je proizvod moje imaginacije, ta žena me je tužila! Od marta prošle godine vodimo suludi sudski proces koji nema kraja - rekla je Kadri Kuosar.
