Izvor: Blic, 12.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poroci idealizovane lepote
Poroci idealizovane lepote
U Muzeju primenjene umetnosti otvorena je izložba čuvenog fotografa Sesila Bitona - dendi fotografa, zahvaljujući Britanskom savetu u Beogradu i nakon predstavljanja u nekoliko zemalja Evrope. Izložba 108 fotografija prati šezdesetogodišnju karijeru poznatog britanskog fotografa, scenografa i kostimografa iz kolekcije Bitonovog arhiva londonskog Sotbija.
Sesil Biton (1904-1980) koga mnogi smatraju prvim internacionalnim multimedijalnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << umetnikom 20. veka, reputaciju je stekao kako fotografišući zvezde Holivuda, slikare Pariza, modele Njujorka tako i pop zvezde Londona, ali njegov opus obuhvata i širok spektar od modne i komercijalne do dokumentarne fotografije i ratne reportaže. Izgleda da ključ Bitonove jedinstvenosti leži u njegovoj sposobnosti da se uz oslonac na iskustva evropskog slikarstva i dekorativnih umetnosti, kreće napred, istražujući putem fotografije različite pojavnosti kao i sopstvenu imaginaciju. Biton je još u mladosti zaslužio pridev 'dendi' zbog elegancije u odevanju i pokretima, a on mu pristaje i kao ironičaru, nedodirljivom posmatraču - hroničaru i esteti. Mada ga mnogi kritičari smatraju diletantom, jer njegovim fotografijama navodno nedostaje istina, a 'rezultat su nezdrave posvećenosti stilu i idealizovanoj lepoti kao proizvodu snobizma', one svakako jesu odraz definisanog senzibiliteta... Rođen u vreme kralja Edvarda VII, kada su pozorišne heroine te ere diktirale modu i određivale ideal lepote, Biton je već kao dvanaestogodišnjak fotografisao svoje sestre, oblačeći ih i postavljajući u romantične poze, ugledajući se na velikog portretnog fotografa Barona de Mejera. Uskoro je on svoju veštinu primenio i na portretisanje vodećih zvezda umetničke i modne scene 20-ih godina. Ambicije Bitona kao fotografa našle su se u skladu sa tada pokrenutim modnim žurnalima i ekspanzijom filma. Sarađivao je sa časopisima: 'Skica', 'Tatler' i 'Vog', za koji će raditi punih 25 godina, kreirajući vizije lepote. U Njujorku i Parizu bio je prihvaćen u krugu umetničke avangarde. Napravio je nezaboravne portrete Pikasa, Gertrude Štajn, Žana Koktoa, Dalija... Fotografisao je Roling Stonse, a Kita Ričarda i Mika Džegera posebno je smatrao interesantnim za svoj objektiv. Portreti Džegera iz ‘68. uhvatili su primesu perverznosti i seksualne dvosmislenosti u trenutku kada idealizam 60-ih postaje pomalo opor. Zapravo, Biton je imao smisla za ono što je neku osobu činilo zvezdom i sposobnost da stvori magiju koja licu omogućava da zrači sa ekrana. Najuspešnije su fotografije u kojima se njegov osećaj za stil dramatizuje i daje magičnu auru ženama obučenim u visoku modu, koje poziraju u grandioznom ali autentičnom enterijeru. U krajnjem ishodu, izveštačenost je potisnuta lepotom koja predstavlja Ser Bitonovu viziju perfekcije. Lj. J.
