Izvor: Politika, Tanjug, 13.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poreski udar na umetnike
Ako podignu porez za 30 odsto, uz najavljeno smanjenje programa u ustanovama kulture za 50 odsto, to samo može da znači da je kultura u Srbiji osuđena na umiranje, ističe Ljiljana Đurić, predsednica Saveza dramskih umetnika
Drastično povećanje poreza na autorske honorare, po izmenjenom Zakonu o porezu na dohodak, koji je stupio na snagu 8. maja, ozbiljno će pogoditi umetnike koji pokušavaju da žive od svog stvaralaštva. Prema rečima Ljiljane Đurić, predsednice Saveza >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dramskih umetnika, stvaraoci koji su imali pravo na plaćene troškove od 60 odsto, kao što su vajari ili keramičari, od sada će procentualno dobijati duplo manje novca za opremu od bruto prihoda, što će ih dovesti u još nepovoljniji socijalni položaj.
Osim pomenutih struka, na udaru novih poreskih nameta naći će se i svi ostali koji rade po autorskom ugovoru, prevodioci, proizvođači zvučnih i video-zapisa i emisija, izvođači narodne i zabavne muzike. Naučnici, publicisti, prevodioci, kompozitori, režiseri i glumci, imaće pravo na 20 odsto za troškove rada, umesto dosadašnjih 50 odsto od bruto prihoda.
– Umetnici su dovedeni na ivicu egzistencije, a situacija je već bila neizdrživa. Honorari u većini ustanova, kao što je Narodno pozorište, autorima ionako nisu isplaćivani od početka ove godine, a sa ovim zakonom situacija postaje neizdrživa – kaže Ljiljana Đurić.
Ona zamera Ministarstvu kulture i aktuelnom ministru Nebojši Bradiću, što ni u jednom trenutku, ni u Vladi Srbije ni kasnije, kada je zakon krenuo u skupštinsku proceduru, nije reagovao kako bi sprečio novi namet za umetnike.
– Nigde u javnosti to nije pominjano, a tek pošto je zakon usvojen, Ministarstvo je odlučilo da reaguje. Ako podignu porez za 30 odsto, uz najavljeno smanjenje programa u ustanovama kulture za 50 odsto, to samo može da znači da je kultura u Srbiji osuđena na umiranje – ističe Đurićeva.
Naša sagovornica kaže da umetnička udruženja, ali i ustanove kulture, smatraju da je potrebno da se usprotive nametima koji su mimo znanja javnosti prihvaćeni.
– Umetnici su shvatili da Ministarstvo kulture ne štiti njihove interese, drugačije se ne može objasniti položaj u koji su oni dovedeni. Pokušaćemo da se organizujemo i zaštitimo. Podsećam da ministar ne bi trebalo da predstavlja svoju stranku, nego građane od čijeg novca prima platu – kaže Đurićeva.
Ljiljana Đurić osvrnula se i na aktuelnu politiku Ministarstva kulture, koje od umetnika zahteva da se okrenu tržištu.
– Kako je moguće stvarati umetnost koja donosi novac, ako tržište uopšte ne postoji? Niko od umetnika se ne protivi tome, svako bi bio zadovoljan da proda svoje delo, ali kome? Jedan vrhunski dirigent ne može da zaradi puno ako samo u Beogradu može da se bavi svojim poslom. Isto je i sa vajarima, ili filmskim rediteljima. Potrebno je stvoriti tržišne uslove, pa zatim zahtevati od umetnika da donose prihod – napominje Đurićeva.
Povodom usvajanja Zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana, Ministarstvo kulture je poslalo saopštenje 10. maja, dakle dva dana pošto je zakon zvanično počeo sa primenom, u kojem kaže „da pomenuti Zakon može da dovede ustanove kulture u poziciju nemogućnosti ispunjavanja umetničke i finansijske obaveze prema angažovanim saradnicima”.
– Stav Ministarstva kulture je da će izmene u Zakonu o porezu negativno uticati na umetničko stvaralaštvo i na sam rad umetnika, te će predstavnici Ministarstva i u narednom periodu nastojati da svim raspoloživim sredstvima zaštite položaj stvaralaca u Srbiji i utiču na zakonske promene koje se odnose na poboljšanje tog položaja – saopštilo je Ministarstvo kulture.
Reagovanju Ministarstva kulture je, kako prenosi Tanjug, prethodilo pismo koje je potpisalo 20 ustanova kulture, buneći se protiv novog poreza na autorske honorare.
S. Stamenković
[objavljeno: 13/05/2009]
.jpg)
