Izvor: Blic, 08.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poreklo
Poreklo
Hjugo Hamilton: 'Pegavi ljudi', Clio, 2004.
Hamiltonov junak i narator jeste sin irskog šoviniste i nemačke emigrantkinje. Zahvaljujući njegovoj pronicljivosti i osećajnosti, kroz pripovedanje se posredno, a time i umetnički spretno, očituju ne samo izuzetne ličnosti dečakovih roditelja već i društveno-politička komešanja u Irskoj do početka sedamdesetih godina 20. veka. Plemenitost majčinog karaktera nije pomračena mučnim tajnama iz prošlosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a njene uspomene iz nacističke Nemačke najrečitija su kritika verskih previranja u Irskoj. Sa druge strane, iako tragikomični čovečuljak, junakov otac je pravi i nimalo bezazleni porodični tiranin. Zbog kompleksa iz detinjstva - urođene hromosti, očevog ludila i službe u britanskoj mornarici - on nameće apsurdno pravilo da se u njegovoj blizini govori samo irski, iako je to već zaboravljen jezik. Sitna, ali manična duša, on drži politički govor kad god otvori usta, ali ne sme da brani svoju decu koju na ulici, kao obeležene i strance, pljuje i tuče ko stigne. Zato se, tokom godina, junakova odanost ocu najpre pretvara u netrpeljivost, u želju da ga se odrekne kao što se ovaj odrekao svog roditelja, a onda u sažaljenje prema njemu kao prema oborenom autoritetu i nesrećnom čoveku. Posle očeve smrti koja je, kao i život, bila groteskna, majka i deca su slobodni, ali i izgubljeni, bez korena i otadžbine.
Iako godine prolaze a junak odrasta, njegovo pripovedanje bitno se ne menja, samo što je nekadašnje nevino neznanje smenjeno svesnim tragikomičnim predstavljanjem događaja, a time i distanciranjem od njih. Osobine naracije i psihološka nijansiranja ličnosti čine Hamiltonov roman izuzetnim.
Olivera Ninčić
MPU
Renomirani umetnik tekstila, profesorka FPU, Olivera Ninčić uvodi nas u prelepi i tanani svet izvedene tapiserije, kažem izvedene jer nije reč o klasičnom vidu ove tehnike. Iskusna umetnica sada bira za uvezivanje, pored pamučnog konca, brezove grančice i čvrstu, sjajnu ali teško ukrotljivu konjsku dlaku, ostajući verna plemenitim, prirodnim materijalima. Dvosmislenost reči koje se nameću tkanjem: uvezivanje, usukavanje, spetljavanje, spletkanje... zavisno od konteksta, i samo po sebi govori o dijalektičkoj prirodi tehnike tekstila, čega je svesna Olivera Ninčić, budući da njome bitno izražava sopstveni svet misli i osećanja. Ninčićeva ređe samostalno izlaže, ali su njene izložbe uvek reperne. Tako su i novi monumentalni radovi po estetsko-tehnološkom dometu, u vrhu savremene, teško je reći – primenjene, umetnosti.
Vauda & Pilipović
Galerija ULUS
Prethodna decenija, izigrana, bila je period kada su umetnici tražili svoje oaze, a životni i umetnički par Marija Vauda i Nikola Pilipović odlučili su da njihova bude izvaninstitucionalna. Tako su postali institucija za sebe, izlažući u svom stanu, u obližnjoj kafani... samoizdavajući magazin 'Manik', tj. otvarajući nove prostore smisla, provocirajući potencijale društveno odbačenih zona. Time kao i aktuelnom izložbom 'Manik, narod koji nedostaje' osim što progovaraju o sebi samima i nepristajanju na masovne zabave, govore o svima nama. I, ma koliko, bili ekscentrični, oni vam odista pružaju ruku. 'Umetnost oslobađa.'
