Izvor: Politika, 23.Dec.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porast broja samostalnih umetnika
Zakon o kulturi nije predvideo mogućnost smanjenja broja samostalnih umetnika i loše je definisao oblasti kulture i kulturne delatnosti, kaže Duško Paunković
Mnogi očekuju da započne rad na izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Među njima su i članovi Nacionalnog saveta za kulturu (NSK). Jer brojna su polja koja bi trebalo urediti, između ostalih i ono koje pokriva instituciju samostalnog umetnika i status reprezentativnih umetničkih udruženja. Kako nam kaže Duško >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Paunković, predsednik NSK-a, s kojim smo, povodom najnovijeg zaključka NSK-a, razgovarali o ovoj temi, „problem spada u one goruće, u one na koje treba reagovati bez odlaganja”. Paunković za „Politiku” objašnjava:
– Zakon o kulturi iz 2009. stvorio je uslove za nekontrolisan rast broja samostalnih umetnika, dok nije predvideo mogućnost smanjenja njihovog broja. Pokušaj bližeg uređenja ove oblasti, u vidu posebnog pravilnika, nije uspeo jer jeSekretarijat za zakonodavstvo vlade zaključio da za takvo preciziranje nema osnova u zakonu. U praksi to znači sledeće: reprezentativna udruženja, koja imaju pravo da dodeljuju status lica koja se bave umetničkom ili drugom delatnošću u oblasti kulture, nemaju mogućnost da taj status nekome oduzmu zato što zakon ne definiše ni uslove pod kojima to može da se učini, ni termine u kojima je dopuštena provera ispunjenosti zakonskih uslova.
Paunković, dalje, dodaje da postojeći zakon loše definiše oblasti kulture i kulturne delatnosti i da, uz to, omogućava davanje reprezentativnog statusa prevelikom broju udruženja.
– Kao umetničke delatnosti u užem smislu navedeni su izdavaštvo, knjižarstvo i muzička produkcija. U okviru jedne kulturne oblasti grupisane su likovne i primenjene umetnosti i vizuelne umetnosti i arhitektura, dok je umetnička fotografija definisana kao posebna kulturna oblast. Nije jasno kako su se knjižar, izdavač ili producent mogli naći u ulozi umetnika i kako se ta definicija održala u svim fazama kroz koje je prolazio zakon pre nego što je usvojen. Pošto zakon dopušta mogućnost davanja reprezentativnog statusa za dva udruženja u okviru jedne oblasti, stvoreni su uslovi za postojanje pedeset reprezentativnih udruženja.Sva imaju pred zakonom ista prava, iako neka od njih okupljaju isključivo umetnike i nisu u stanju da budu profitabilna pa zavise od budžeta, dok druga okupljaju biznismene i trgovce i, kako pokazuje praksa, mogu da ostvaruju profit.
Primećeno je da stara udruženja, u strahu od toga da će im neko oteti samostalne umetnike i da će ona zbog toga dobijati manje sredstava, spuštaju kriterijume za status i dodeljuju ga neštedimice. Iako je trend porasta broja samostalnih umetnika postojao i pre, otkako je zakon na snazi broj samostalnih umetnika u Beogradu, koji je bio postojan pedesetak godina, porastao je za dvesta pedeset umetnika – sa 1.615 na 1.866. Ideje o tome da umetnička udruženja treba da posluju tržišno, ili da se finansiraju isključivo preko projekata, ili da im se sredstva iz budžeta daju samo za vršenje poverenog posla, prema Paunkovićevom mišljenju, neodržive su i mogle su nastati samo kao rezultat lošeg poznavanja same prirode kulture.
– Zbog svega navedenog, postoji pretnja da će se servisiranje doprinosa onima koji zapravo proizvode umetnostu bliskoj budućnosti pokazati kao nemoguće. Isto tako, postoji pretnja da će sei finansiranje umetničkih udruženja pokazati kao nemoguće. Zbog toga je NSK predložio ministarstvu nekoliko stvari. Da se pre usvajanja izmena i dopuna zakonane donosi pravilniko kriterijumima na osnovu kojih reprezentativno udruženje u kulturi daje obrazloženu ocenu o ispunjenosti uslova za utvrđivanje statusa lica koje samostalno obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, kao i postupak davanja obrazložene ocene,kao ni drugi podzakonski akti koji će imati štetne posledice za kulturu u celosti. Da se u najskorije vreme raspiše javni poziv za prijavljivanje umetnika, odnosno stručnjaka u kulturi za sticanje statusa „Istaknuti umetnik, odnosno istaknuti stručnjak u kulturi”, kako bi se makar jednom delu samostalnih umetnika doprinosi počeli plaćati iz republičkog budžeta i kako bi se smanjio pritisak na lokalnu samoupravu. Da se ne prelazi na nov način finansiranja udruženja, jer bi ta promena mogla ugroziti funkcionisanje važnih institucija s poluvekovnom tradicijom. I, na kraju, da se zatvori konkurs za reprezentativnost udruženja, jer je nekontrolisani porast njihovog broja pretnja i za njih same i za ministarstvo. Smatramo da bi ove merepremostile problem do trenutka donošenja adekvatnog zakonskog rešenja, zaključuje Paunković.
M. Dimitrijević
objavljeno: 24.12.2012.
