Izvor: Blic, 28.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pop zvezda renesanse
Pop zvezda renesanse
Duga, ravna traka od platna biće najžalosniji prizor ikad viđen u londonskoj Nacionalnoj galeriji – ali reč je o unikatnom crkvenom barjaku koji je naslikao tada tinejdžer Rafaelo i koji je preživeo procesije ulicama italijanskog gradića Kastela, skoro dva veka nakon umetnikove smrti. Dečak iz Urbina je verovatno imao svega 16 godina kada ga je naslikao i već tada je bio smatran čudom od deteta (poput Mocarta u muzici). U naredne dve decenije on >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je ostavio sjajan trag na nebu itlijanske renesanse pre nego što je preminuo u 37. godini od, prema svedočenju jednog savremenika, previše ljubavnih avantura.
Pomenuti barjak, koji nikada do sada nije napuštao Kastelo, pozajmljen je londonskoj galeriji za izložbu stotinu Rafaelovih slika i crteža koji će po prvi put ove jeseni moći da se vide na jednom mestu. Teški i komplikovani pregovori sa Ermitažom, Luvrom i Pradom oko pozajmica Rafaelovih dela (reč je o pravim draguljima tih muzeja) trajali su godinama i okončani su u korist Nacionalne galerije, koja je uspela da organizuje najobuhvatniju izložbu posvećenu jednom od pop-zvezdi italijanske renesanse, kako su ga neki nazivali.
Direktor galerije Čarls Saumarez Smit očekuje da ce izložba prevazići posečnost prethodne dve velike izložbe El Greka i Ticijana. 'Ovo je prva izložba posvećena Rafaelu koja prati umetnikov celokupan put od rodnog Urbina do slave i bogatstva stečenih u Rimu. I tom prilikom nećemo pratiti samo njegov fizički put već i stilski razvitak,' kaže Smit. 'Kuda god da je išao, Rafaelo je nadmašivao lokalne majstore.'
Rafaelo Santi, rođen 1483, izazivao je uzdahe čim je prvi put uzeo četkicu u ruke. Prvi učitelj bio mu je otac Đovani, koga je savremenik i istoričar umetnosti Đorđo Vazari opisao kao 'slikara nevelikog talenta'; no, posetioci će moći sami to da procene, pošto će se na izložbi naći i nekoliko njegovih dela, kao i onih drugog Rafaelovog velikog tutora, Pjetra Peruđina. U svojim dvadesetim godinama Rafaelo je već bio smatran ravnim mnogo starijim titanima renesanse, Mikelanđelu i Leonardu, a u 26. je pobedio na konkursu za dekoraciju privatnih odaja pape Julija II u Vatikanu. Preminuo je na Veliki petak 1520. godine, istoga dana kad se i rodio, iz zvanično nepoznatih razloga; ali Vazari, koji je pretpostavio da je Rafael bio iznuren prevelikom dozom seksa, piše: 'Bio je veoma zaljubljive prirode i žene su ga obožavale, a on je svakoj želeo da bude na usluzi'. Sahranjen je uz najviše počasti u rimskom Panteonu.
Izložba 'Rafaelo, od Urbina do Rima' biće otvorena u Nacionalnoj galeriji od 20. oktobra do 16. januara 2005. godine. M. K.
