Izvor: Blic, 17.Apr.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponovo ćemo biti majmuni
Alehandro Žodorovski je istinska zvezda u nekim potkulturnim krugovima. Ljubitelji stripa ovog francuskog umetnika rusko-jevrejskog porekla rođenog u Čileu smatraju najvećim autoritetom među scenaristima jer je stvorio „Inkala“, „Tehnopape“, „Oružje metabarona“...
Osim toga, on je karijeru gradio i izuzetno neobičnim filmovima iz sedamdesetih i osamdesetih godina kao što su „El Topo" (uvrnuti vestern o sinu i ocu koji traže duhovno prosvetljenje), „The >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Holy Mountain" (inspirisan nadrealnim romanom Rena Domala „Mount Analogue") i „Santa Sangre" (film o čoveku čijim rukama upravlja njegova mrtva majka)...
U Beograd je došao da bi u Francuskom institutu prisustvovao otvaranju izložbe svog dugogodišnjeg saradnika i prijatelja Zorana Janjetova povodom njihovog najnovijeg projekta „Ogregod". I dalje vitalan i raspoložen za razgovor u 82. godini života, on za „Blic" govori o svom specifičnom viđenju politike, duhovnosti i uloge umetnosti u tome.
„Ne verujem u političku revoluciju. Verujem u poetsku reevoluciju jer mislim da bi moć trebalo da potiče od savesti. Revolucije danas ne mogu ništa da poprave, budući da je sve već trulo", kaže Žodorovski i dodaje:
„Politika je uvek samo maska za diktaturu. Svaki današnji sistem je diktatura, uključujući i demokratiju, jer današnji problemi nisu politički nego ekonomski, a sve se vrti oko novca. To mora da se prekine. Međutim, mi to ne možemo da uradimo, ali sledeća generacija će moći jer će imati mozgove veće od naših. U odnosu na njih, mi ćemo biti kao majmuni."
O tome ste govorili kroz sva svoja dela - i u filmu i u stripu i u knjigama...
- Radio sam na tome da otvorim um i izađem iz industrije. Jer filmovi su danas industrija, prave ih kao da prave hot-dogove. Kada čovek gleda takve filmove, on u bioskop ulazi blesav, a blesav i izlazi iz bioskopa. Drugim rečima, ne menja se, a umetnost bi trebalo da vam menja život, da vam pruži nešto novo. To može samo umetnost, a ne industrija.
Problem je u tome što ljudi nisu uvek lako dolazili do takve umetnosti jer neke vaše filmove dugo nije bilo lako naći...
- To je dobro, jer sam tako došao u sukob s producentima. Ja svuda sa sobom nosim piratske kopije mojih filmova i besplatno ih dajem ljudima. Dajem im filmove besplatno jer moja ambicija nije da postanem Spilberg, bogataš ili da prodam dušu CIA. Tako sam zajedno s piratima krenuo u rat. Obožavam pirate.
Kako biste opisali saradnju s gospodinom Janjetovom?
- Radimo zajedno već 25 godina, savršen je. Nije lako napraviti strip, potrebni su sati napornog rada. Osim toga, svaka stranica je veoma skupa, a za jednu knjigu je potrebna godina dana rada, što je trebalo i za „Ogregod". Svaki put kada Janjetov i ja planiramo novi strip, prvo dugo o tome razgovaramo. Za mene je on veliki umetnik. Slikari u našem veku ne uče crtanje, nisu oni kao renesansni umetnici. Najbolji crtači danas nisu u slikarstvu, kao što je to bilo u renesansni, nego u stripu, a tamo su danas najbolji Mebijus i Janjetov.
S Mebijusom je trebalo da pravite film „Dina"?
- Da, ali nismo uspeli. Onda sam mu ja rekao: „Neuspeh ne postoji." Ako već ne možemo da napravimo film, napravićemo strip, što se i desilo. „Dina" je bila veoma teška knjiga za snimanje jer je veoma literarna. Tamo sam onda ubacio mnogo slika i situacija kojih nije bilo u knjizi i nakon neuspeha u snimanju filma, stavio sam ih u strip. Recimo, crvi su tako nastali... Sada se snima dokumentarac o našim planovima za taj film.
Među glumcima u filmu je trebalo da bude i Salvador Dali. Šta vam je rekao?
- Sretali smo se u Njujorku, Parizu i Barseloni da bismo pregovarali, ali on je hteo najveću platu u istoriji kinematografije - hteo je 100.000 dolara na sat! Ja sam mu onda rekao da mogu da mu platim jedan sat, a da ću za ostale scene da napravim hiperrealističnu lutku koja će ličiti na njega. Osim njega, tu je trebalo da igra i Orson Vels, kao i Glorija Svanson...
Film je ipak snimio Dejvid Linč...
- Jeste, ali ne onako kako je hteo. Taj film je užasan, ali to nije njegova krivica, nego Dina de Laurentisa. A kada producent ima više moći od reditelja, to je katastrofa. Ali pitajte me još o „Ogregodu"! Vi imate sjajnog umetnika. Ne znam da li znate, ali Žanžetof (Janjetov, prim. nov.) je megazvezda u celom svetu. Pre „Inkala" on je prodao na milione stripova!
Mislite li da je prošlo zlatno doba stripa?
- Desilo se to da su video igrice otele decu. Ali stripove više ne čitaju deca, nego adolescenti. Kada ste već poznati, onda vam je lako da dođete do nove publike, ali novim autorima nije lako. Tu je i Japan, koji s mangama drži pola tržišta. Japan je dosta zatvorena sredina i oni ne puštaju strasne autore tamo tek tako, ali su uspeli da osvoje Evropu svojim stripovima.
O herojima
Na pitanje kako bi opisao heroje u svojim delima, Žodorovski kaže da je to osetljivo pitanje jer je uloga heroja u našoj civilizaciji rezervisana za agresivne muškarce, dok za umetnike, žene i ostale tu nema mesta...
"U početku ja, recimo, nisam imao pojma šta je žena. Možda zato što dolazim iz Latinske Amerike, a tamo žena ne postoji. Sva moć i sva ekonomija je u rukama muškaraca. U istočnjačkim filmovima se nogama šutiraju u glavu, a u američkim filmovima vam treba pištolj i odmah ste heroj. U takvoj kulturi žena može da bude samo majka, devica, prostitutka ili idiot! A muškarac može da bude šampion, svetac, heroj ili genije... Zato sam u mojim stripovima "Kasta Metabarona” napravio pet knjiga u kojima su heroji žene i pet u kojima su heroji muškarci. Tako sam ja pokrenuo svoju revoluciju. Isto je i u filmu "The Holy Mountain”.
Kako žena može da postane heroj?
- Žena ne bi trebalo da bude ni heroj ni šampion, nego da sama otkrije šta može da uradi. Kada je muškarac heroj, on je ubica, a u deset božjih zapovesti piše: "Ne ubij!” U deset zapovesti za žene trebalo bi da piše: "Voli život!” Ženski heroj je osoba koja brani život i daje ga drugima, a ne neko ko ga uništava.
Povezane vesti: Kultni autor „Inkala” Žodorovski: Ne zanima me Holivud
