Izvor: Blic, 30.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponovo Muzej kneza Pavla
Ponovo Muzej kneza Pavla
Ne samo što je zgrada Narodnog muzeja prilično oronula i što joj predstoji ozbiljna rekonstrukcija, jer poslednji put renovirana je 1964. godine, mada tzv. tehnički prijem nikad nije obavljen, već obogaćivanjem zbirki, tokom 160 godina života, postojećih 4000 metara kvadratnih više nije dovoljno za izlagački i drugi prostor, te joj je nužno proširenje. Dobra volja nekoliko zainteresovanih strana da se jednoj od najznačajnijih institucija kulture >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u nas, priključi zdanje Novog dvora, poznatije kao zgrada Predsedništva Srbije, postoji, ali...
- Obećanja da bi Narodni muzej mogao dobiti na raspolaganje zgradu Novog dvora, sada predsedništva Srbije, ulivaju mi poverenje, ali svestan sam da sve ne zavisi od Vlade koja je voljna da nam izađe u susret. Zato nisam siguran ni da li će se to realizovati , a pogotovo ne kada. Verujem da je Narodni muzej na čijem sam čelu oko godinu i po dana na listi priroiteta, ali videćemo šta će od sve toga biti posle septembarskih izbora. Dakle, proširenje Narodnog muzeja na još 2000 metara kvadratnih, koliko ima zgrada Predsedništva, zavisiće od spleta političlkih okolnosti - rekao je za 'Blic', akademik Nikola Tasić.
Na sledeće pitanje 'Blica' da li će se u u tom slučaju zbirka koju je formirao knez Pavle, izdvojiti u Muzej kneza Pavla, od gospodina Tasića dobili smo izričit odgovor koji glasi:- Ako se obećanja obistine, to nikako neće značiti da će se Muzej kneza Pavla izdvojiti iz Narodnog muzeja, već da će on biti samo jedan od depandansa u sastavu Narodnog muzeja kao što su to već Galerija fresaka, Muzej Vuka i Dositeja, Memorijalni muzej Nadežde i Rastka Petrovića u Beogradu, i Muzej Lepenski vir na istoimenom arehološkom lokalitetu, kraj Dunava, kod Donjeg Milanovca.
U zgradi bivšeg Novog dvora Narodni muzej je bio smešten 1935. godine i otvoren za javnost 18. januara 1936. kao Muzej kneza Pavla (zdanje je delo arh. Stojana Titelbaha). Priče o tome da bi Beograd mogao ponovo imati ustanovu pod istim imenom - Muzej kneza Pavla - počele su da kolaju u javnosti pošto su predsedniku Vlade uputili pismo potomci kneza Pavla, knez Aleksandar, knjeginja Jelisaveta, i knez Dušan, najmlađi sin kneza Aleksandra. U tom pismu decidno je stajalo između ostalog :
-'...Naš otac i deda bio je osnivač i dobrotovor Muzeja, onoga što je pred Drugi svetski rat nosio njegovo ime. Toj ustanovi on je poklonio ne samo svoj entuzijazam ljubitelja lepih umetnosti, nego ju je i darivao brojnim delima domaćih i stranih umetnika, čime se, nesumnjivo, upisao među najveće zadužbinare u povesti našeg naroda... Posle Drugog svetskog rata Muzej je iseljen iz zgrade u kojoj se nalazio, dok je čitav njegov fond pripojen Narodnom muzeju...'
Javnost je na mah pomislila da potomci kneza Pavla žele nešto za sebe što je ubrzo demantovano iz kabineta kneza Aleksandra:- '...Potomci kneza Pavla ne žele ništa za sebe, niti žele da na bilo koji način oštete Narodni muzej, već samo žele da se iz Narodnog muzeja izdvoji ono što pripada Muzeju kneza Pavla, da bi se iznelo na svetlost dana i tako dao doprinos kulturi našeg naroda.'
A kako je knez Pavle sakupljao buduću zbirku, stručnjacima je odavno poznato. Njegovi kontakti sa svetom iz oblasti kulture bili su izuzetno jaki i svakome kome bi se obratio da želi da osnuje muzej moderne umetnosti, odgovorao bi mu s uvažavanjem ideje i poklonima. Knez Pavle osim slika, nabavlja i porcelan, staklo, tapiseriju, tepihe i knjige. Knez Pavle je lično iz svoje zbirke Muzeju poklonio 49 dela jugoslovenskih i 20 stranih slikara. Po objavi rata, muzejske zbirke bile su delom zazidane u specijalnom bunkeru u podrumu, srećom bez posledica od razornog bombardovanja nemačke, a kasnije i savezničke avijacije, što se za bombardovanje 1999. godine ne bi moglo reći, jer tada se ionako trošna zgrada sadašnjeg Narodnog muzeja dobro tresla. M. Marjanović
