Izvor: Blic, 29.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponosni Iberijci
Ponosni Iberijci
Izložba 'Španski portret', otkriva 87 platna, gotovo polovinu pozajmljenih specijalno za 'Prado' iz drugih iberijskih muzeja, a čak 22 poreklom iz inostranstva.
Zasniva se na četiri stuba: El Greku, Dijegu Velaskezu, Fransisku Goji i Pablu Pikasu. Zanimljivo je da neka od najreprezentativnijih potiču iz daleka. Pikasov 'Autoportret', čak i 'Fuji televižn galerije', 'Infantikinja Margarita', Velaskezove dabome, iz Istorijskog muzeja Beča, Gojin >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Portret vojvotkinje od Albe' iz njujorškog Španskog društva u Americi, a El Grekov 'Fratar Hortenzio Feliks Paravićino' iz Muzeja lepih umetnosti u Bostonu.
Španski portret ne podrazumeva nikakvu tipologiju i to je, kažu znalci, njegova najjača strana. Majstor bez premca je Velaskez, što svedoče 'Las meninas' (Infantkinje) ne samo po ličnim osobenostima, već i po igri svetla i perspektivi u koju je smešten i sam slikar sa dvorjanima. U Velaskezovoj biografiji postoji jedan manje poznat, ali intrigantan podatak: ljubomorni na uvažavanog Seviljca, slikari su ga često ogovarali u prisustvu Filipa II prigovarajući mu da samo ume glave da crta, na šta je Dijego reagovao pišući kralju: 'Pravo rečeno, time mi čine poseban kompliment jer ne znam nikog drugog ko bi ih umeo slikati'. Upravo inspirisan kompozicijama Velaskezovih grupnih portreta, Pikaso je kasnije naslikao 'Gospođice iz Avinjona'.
Ma koliko svi slikari bili posebni, jedna zajednička osobina španskih portreta upada u oči. Svi portretisani imaju ponosan pogled, otmeno držanje, čak pomalo arogantno. M. M.
