Izvor: Glas javnosti, 18.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Ponikao“ na stripu i filmu
Na tridesetak slika, formata 50 puta 35, posmatrača fasciniraju ljudski izrazi, figure i likovi, rađeni u neobičnoj formi i liniji. Naizgled isti, ali postavljeni u različitim životnim situacijama i ambijentima, dočaravaju svakodnevni život i ljudske karaktere. Na Đuranovićevim crtežima, ljudi su naizgled iskarikirani sa gotovo životinjskim nosevima, ušima i glavama. Smešteni u civilizacijske i savremene prostore, likovi govore da je reč o ozbiljnim životnim situacijama i da su ishod >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << realne inspiracije umetnika.
- Nisu samo karakteristični nosevi.Tu su i izražajne oči. Nije čudno što ljudi vide „životinjske“ crte lica. Pa, zar čovek nije često životinja, pita se mladi umetnik.
Đuranović kaže da u ovom serijalu studira komponentu svetlosti, detalja i valera. Za tehniku pero, kaže da je zahtevna i da zahteva totalnu posvećenost.
- Još od malih nogu slikam i crtam. Odrastao sam na kulturi stripa, filma i muzike. To je i te kako imalo uticaja na izbor mog slikarskog izraza, priča Đuranović. - Sve moje figure imaju, naizgled, neku grešku, ali to je samo naizgled. Negujem slobodnu figuraciju i „greška“ je samo pitanje forme.
Ovaj zanimljivi umetnik, najveću inspiraciju ima noću. Tada postiže najveću koncentraciju koja je presudan faktor njegovog rada. Ipak, za njega ne postoji standardno i posebno slikarsko vreme stvaranja.
PROFESOR
Vladimir Đuranović, završio je školu primenjenih umetnosti u Sarajevu i slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju gde je magistrirao i angažovan kao asistent na istom fakultetu na predmetu crtanje. Do sada je imao osam samostalnih i više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
OPSESIJA
- Na Vladimirovim crtežima preovlađuje svet izgubljenih ljudi koji „odnekud dolaze i izlaze na scenu usamljenosti“, krijući se iza maske koja istovremeno otkriva identifikacioni kod i prikriva njihovu intimu, rekla je kritičar LJiljana Zeković.
- Čovek ne može da opstane sam, ali se ne može osloboditi usamljenosti. On svoje „pralice“ transformiše u naruženo i karikirano lice savremenika. Đuranović te individue smeštene u okruženje stavlja u klopku, dodala je Zekovićeva, na otvaranju Vladimirove izložbe.
-Kod mene je tokom 24 sata prisutna aktivna percepcija. Jesam „noćna ptica“, ali ja stvaram i kada sam u kafani i kada sam opušten. Stalno zapažam detalje koje prenosim na svoja platna. Dešavalo se da se moji prijatelji prepoznaju na slikama i likovima, koji naizgled uopšte ne podsećaju na realna ljudska bića. To je još jedan od dokaza da su moje slike duboko preživljene.
Na crtežima u serijalu „Light“, ima motiva i likova koji su smešteni u svim životnim situacijama i svim društvenim slojevima.
Ovaj stvaralac pored pera, upražnjava još i tehniku ulja, tempere, akvarela. Ipak, smatra da je tehnika samo pomoćno sredstvo i da je za suštinu stvaranja nebitna. Đuranovićevi antijunaci često nose naočare, koje su rekvizit skrivanja, zaklanjanja, neka vrsta maski, voze bele limuzine i šetaju psa koji simboliše statusni simbol. Dosada, melanholija, nepostojanje emocija, čak i kada su muškarac i žena u zagrljaju, neki su od slojeva psihološkog stanja čoveka, kaže kritičar Nataša Nikčević. - To je umetnikova latentna kritika prema tim pojavama.
