Izvor: Politika, 21.Dec.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika, devalvacija, čisti i prljavi
Žan-Pol Sartr: „Prljave ruke”; režija i adaptacija Nikita Milivojević, Atelje 212
Nikada nije kasno za dramu Žan-Pola Sartra „Prljave ruke”. Najčešće nedovoljno čovečne i vidovite, politika i ideologija su, izgleda, večne, besmrtne, kao i njihove igre i zamke! Prvi put Sartrov komad je u nas igran u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u režiji Bore Draškovića, sa Ljubom Tadićem kao Odererom i Mišom Janketićem kao Igoom. Bila je to znamenita predstava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pozorišni, i više nego pozorišni, događaj!
Moj prijatelj, urednik Kulturne rubrike „Politike”, „zaturio je” jednu stranicu teksta koji sam o ovoj predstavi napisao, ali je tekst, ipak, objavio! Tekst je, naravno, skraćen „zbog dužine”! Vremena se menjaju, ali političari i ljudi stranke života i umetnosti nastavljaju da igraju svoje igre koje, često, i život, pa i smrt znače. Sve je drugačije, pa je drugačiji i Igo Miše Janketića od Igoa Mišinog sina Marka.
Danas nije lako, teže je nego nekad, napraviti predstavu koja bi bila događaj, i izazvala „uznemirenje građana”. Danas je stvarnost ona koja guta i prepokriva sve što bi da bude drugo i drugačije! Svejedno, ni ova generacija ne odustaje. I ova generacija hoće da kaže, da izrazi svoje sumnje, neslaganja, pa i razočaranja. I ona nastoji da govori i oblikuje pobunjenog čoveka, duh koji ne pristaje, koji bi da kaže Ne.
Revolucija koju su podržali kao da im nije ispunila očekivanja. Kao da svaka revolucija pretpostavlja novu revoluciju. Na vlasti nije bilo, i nema, revolucionara! Pre su to čuvari stečene moći i blaga, politički kombinatori, ljudi skučenih vidika i uskih duša.
Šta nam preostaje, još jednom ponavlja pitanje novo izvođenje „Prljavih ruku” u Ateljeu 212, ovoga puta u režiji i adaptaciji kritički nastrojenog i usmerenog, da ne kažem razočaranog, reditelja Nikite Milivojevića. Na jednoj strani, život ljudski, mladost, ljubav, idealisti, čistunci, pesnici po duši, knjiški ljudi, pobunjenici od principa i ideja, na tragu Raskoljnikova i Hamleta; na drugoj, iskustvo i politička rutina, politički zaverenici, stratezi, taktičari, manipulanti, ljudi čija je svest oblikovana politikom kao prevashodnom dimenzijom života. Negde „između”, Oderer Borisa Isakovića koji bi ove dve obale da približi. Oderer Borisa Isakovića razume Igoa Marka Janketića, ali ne veruje da se svet menja „čistim rukama”, nevinim dušama i idejama. Zna da onaj ko ima savest, ima i grižu savesti. Jedan roman Aleksandra Tišme nosi naslov „Upotreba čoveka”. Na kraju Sartrove drame, Igo će uzviknuti: „Nisam upotrebljiv”!
Svoju predstavu Nikita Milivojević razvija na simultanoj sceni (scenograf Vesna Štrbac). Politika je, takođe, pozorište sa razrađenim mizanscenom, retorikom, pozama, maskama, folklorom. Ova ideja daje predstavi potrebnu napetost, gustinu, intenzitet. Mladićka ljubav, čistunstvo, radikalizam, idealizam Igoa Marka Janketića i Nine Janković, naspram političke lukavosti lidera, iskusnog i fleksibilnog Oderera u kome je sažeta dramatičnost i dvosmisao političkog, revolucionarnog bića, i grupa političkih vlastoljubaca, spodoba, u tumačenju Svetozara Cvetkovića, Nebojše Ilića, Branislava Zeremskog, Miloša Samolova, Feđe Stojanovića. Kao biće stranke i pripadnosti, sa preostalim tragovima životnosti, tumači Olgu Milica Mihajlović.
Predstava mladalački zaoštrena, protestna. U dublje slojeve sartrovskih dilema i podeljenosti najdublje prodire Oderer Borisa Isakovića. Kostimograf Jelena Stokuća protagoniste Sartrove drame obukla je kao putnike svemirskog broda u popularnim naučnofantastičnim serijama. Predstava je igrana u prevodu Olge Savić.
Žustra, govorljiva, žučljiva debata o politici i izneverenoj revoluciji, životu, ljubavi. Milivojević nije želeo da ponavlja već viđena izvođenja „Prljavih ruku”. Svoju predstavu adaptirao je, režirao, usaglašavajući je sa sopstvenim pogledima na današnjicu, na ono što se događalo, što smo sanjali i očekivali, što smo dočekali! Predstava mladih, sa razlogom pobunjenih ljudi, za mlade na kojima svet ostaje, ali i nalog da razrešavaju pitanja koja su Sartr i njihovi prethodnici postavili.
Muharem Pervić
[objavljeno: 22/12/2009]
