Izvor: B92, 16.Maj.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političke kampanje u SAD
(Kako) dirnuti u pravu žicu
Političke ili ne, muzičke kampanje moraju da – sviraju i pevaju.
Na početku ove predsedničke kampanje, republikanskog kandidata Majka Hakbija su kudili zbog njegovih živahnih svirki na koncertima klasične rok muzike. Čak i kada su zvuci njegove električne bas gitare uspeli da ga izdvoje iz mase potencijalnih kandidata, podsmesi su se nastavili. Ali, naša istraživanja su pokazala da je gospodin Hakbi bio mudriji od svih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << skeptika. Prepoznatljivost koju je stekao, bar delimično i putem svojih muzičkih nastupa, donela mu je uspeh na glasačkim mestima. Ovo je lekcija koju bi marketinški stručnjaci iz mnogih oblasti trebalo da imaju na umu dok razmišljaju o upotrebi muzike u svojim kampanjama, političkim ili bilo kojim drugim.
U širem smislu, moglo bi se reći da je muzičke ukuse moguće donekle povezati sa političkim opredeljenjima. Procenat ljubitelja regea, latino muzike, ritma i bluza i hip-hopa koji se izjašnjavaju kao Demokrate je veći od onih koji za sebe kažu da su Republikanci za 18 do 24 posto. Kada su u pitanju rep, džez i bluz, razlika je celih 12 posto; kod muzike za ples, nju ejdž , top 40 i pop muzike ova razlika varira između 6 i 9 procenata.
Muzički stilovi, političke sklonosti
Razlike u procentima između odraslih osoba koje su se putem Interneta izjasnile kao Republikanci ili Demokrate a koje su ljubitelji datih muzičkih žanrova; pozitivni brojevi označavaju ljubitelje određene muzike među kojima Republikanci nadmašuju Demokrate
Na drugom kraju političkog spektra, obožavaoci religiozne i kantri muzike koji se smatraju Republikancima su brojniji od Demokrata koji vole tu istu muziku za 14 , odnosno 11 procenata. Među hevi-metalcima, ova razlika je 8 procentnih poena; među «teškim» rokerima , 5; među pristalicama alternativnog i «mekog» roka po jedan posto. A među pristalicama klasičnog roka – muzike koju zagovara gospodin Hakbi na veb stranici "MySpace" posvećenoj njegovom bendu - rezultat je nerešen – broj pristalica te muzike među Republikancima i Demokratama je sasvim isti (31%).
To što ljubitelji klasičnog roka ne naginju ni jednoj političkoj opciji posebno, pokazuje da izbor ovog muzičkog žanra ne ometa napore gospodina Hakbija da se na ovaj način dopadne širem krugu ljudi. U stvari, u godini kada obe stranke podižu očekivanja od kandidata do najviših mada suprotnih granica, ova veza sa muzikom mogla je da obezbedi lepu protivtežu njegovom sve jače izraženom imidžu profesionalnog propovednika koji negira postojanje evolucije (1) ublažavajući takav imidž a da pri tom ne naljuti svoju društveno konzervativnu bazu. Štaviše, njegov muzički entuzijazam je bio u skladu sa politikom koju je sledio kao guverner Arkanzasa kada je, u vreme restrikcije i smanjivanja izdataka za umetničke programe u školama širom Amerike, on učinio upravo suprotno, investiravši još više para u takve programe u školama u Arkanzasu. Istina, kasnije je ispao iz trke u borbi za nominaciju za predsedničkog kandidata, ali je činjenica da se gospodin Hakbi pojavio niotkuda i ostao poslednji u borbi za nominaciju izgubivši tek od sadašnjeg predsedničkog kandidata svoje stranke Džona Mekejna – a dotle je stigao verovatno bar delimično i zaslugom percepcije autentičnosti koju je stekao i zbog svojih muzičkih afiniteta.
(1) Gospodin Hakbi, rukopoloženi sveštenik Južnjačke baptističke crkve, bio je jedan od trojice kandidata Republikanske stranke koji su se tokom predsedničke debate održane 03.05.2007.god., izjasnili da ne veruju u evoluciju.
Kao i u slučaju gospodina Hakbija, šanse Baraka Obame su verovatno porasle zbog njegove veze sa muzikom, iako su se muzikom ustvari bavili drugi a ne on sam. Gospodin Obama je, na primer, stekao pozitivan publicitet kada je «oda» ovom kandidatu koju je komponovao hip-hoper Vil Aj Em, «Yes We Can», postala hit.
Ovaj muzičar je u tu pesmu «ugradio» autentičnost koja je u skladu sa Obaminom porukom, unoseći u nju i slogane iz njegovih govora. To što je sve to otpevano u hip-hop stilu nije ugrozilo Obamine napore da se pozabavi jednim pitanjem u pogledu autentičnosti koje je već dugo proganjalo ovog predsedničkog kandidata – «da li je dovoljno crn» - pošto 25% hip-hop fanova čine Afro-Amerikanci, što je duplo više od njihovog udela u našem ukupnom uzorku. To što je hip-hop, prema našim istraživanjima, u suštini «demokratski» muzički žanr, samo je pomoglo naporima gospodina Obame da se ipak približi demokratski opredeljenim biračima kojima se baš nije dopalo to što se on dopada i Republikancima kao i nezavisnima.
Marketinški savet:
Izbor odgovarajuće muzike nije ništa manje težak za kompanije nego za kandidate na političkim izborima. Da bi kampanja bila uspešna, muzika mora da bude u potpunoj harmoniji sa porukom koja se upućuje
Nije bas svaki napor političara da se okoriste muzikom bio uspešan u prošlosti. Na primer, 1984. godine, Brus Springstin je «razbio» predsedničku kampanju Ronalda Regana himnom «Born in the USA» koja je pogrešno upotrebljena i negativno shvaćena. A ove godine, kantri muzičar Džon Melenkemp je glatko odbio da podrži upotrebu svojih pesama u kampanji republikanskog kandidata Mekejna – mada je poznato je da je kantri muzika znatno popularnija kod Republikanaca nego kod Demokrata. U oba slučaja, ljudi zaduženi za kampanju su, u za njih dosta neprijatnoj situaciji, odmah prestali da koriste pesme pomenutih muzičara.
Naravno, popularna muzika u komercijalnim kampanjama se obično koristi uz odobrenje samih umetnika koji od toga imaju i finansijsku korist. Ali, izbor odgovarajuće muzike nije ništa manje težak za firme nego za kandidate na političkim izborima. Nesklad između muzike i nameravane poruke - čak, ili upravo tada kada se muzika koristi kao ironični komentar – može da izazove sasvim suprotan efekat. Stvar je u tome što bi trebalo birati muziku da odgovara poruci a ne da je menja. U konačnoj verziji, da bi kampanja bila uspešna, ove dve komponente moraju da budu u harmoniji.
Ova analiza se zasniva na istraživanju koje je u novembru 2007.god., sproveo GfK Roper Reports US, "online”, među 2.020 odraslih osoba. Za više informacija, možete se obratiti kompaniji GfK.
GfK Group je među prvih pet marketing istraživačkih kompanija u svetu. Njene aktivnosti pokrivaju tri poslovna sektora: custom (ad hoc) istraživanja, maloprodaju & tehnologiju i medije. Grupa ima 115 kompanija koje se nalaze u preko 90 zemalja. Ukupno ima 8.760 zaposlenih (podatak od 30. septembra 2007.), od kojih 80% radi izvan Nemačke.
.jpg)
