Izvor: Glas javnosti, 30.Apr.2011, 07:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari u Srbiji bez kulture govora
BEOGRAD - Netolerancija i odsustvo kulture dijaloga i dalje su prisutni u govoru političara na javnoj sceni Srbije, slažu se sociolozi Ratko Božović i Žarko Trebješanin.
Govor mržnje po pravilu je uvod u ratove, a s njima dolaze i zločini, smatraju oni.
"Mislim da generalno u našem društvu nedostaju tolerancija i kultura govora", kaže Trebješanin, a to potvrđuje i Ratko Božović.
" Mi nemamom samo podeljenost u mišljenju i ponašanju, već i u jeziku >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i govoru. Pa tako u našem političkom, ali i u svakodnevnom životu preovlađuje ratnički jezik. A u osnovi tog jezika stoje mržnja i netolerancija", tvrdi Božović.
Mržnja je, dodaje on, gotovo stalno stanje naših mentaliteta, a naročito je dramatično u političkom polju, jer smo mi političko društvo i utoliko pre mržnju treba identifikovati i u javnosti osporavati i osporiti.
On smatra da je u pacifikovanju te isključivosti i ostrašćenosti ključna uloga medija.
"Treba identifikovati ljude koji su u znaku netolerancije, a čini mi se da su to istovremeno ljudi koji pošto-poto hoće da budu vlast i na vlasti. Strast se mora kontrolisati, a politička strast mora biti umna, razložna i razumna. Jer, mi smo imali politiku u kojoj je trebalo odigrati istorijsku igru na sve ili ništa, pa smo dobili ništa", kaže Božović.
Jezik mržnje je bio izrazit devedesetih godina, smatra Žarko Trebješanin. I to se moglo shvatiti kao reakcija na sve ono što se dešavalo.
"To je ujedno i posledica, a opet može biti i uzrok dalje mržnje, agresije. U vremenu gde je postojala intenzivna nacionalna netrpeljivost, zatim netrpeljivost vlasti i opozicije, oštri sukobi, ratovi, tu se javlja govor mržnje, a on podstiče oružane obračune", kaže Trebješanin.
Kasnije, smatra on, govor mržnje nije bio toliko izrazit. Posle demokratskih promena, političari su se, kaže, trudili da se on izbaci iz zvaničnog političkog jezika.
"Generalno, nama nedostaju tolerancija i kultura dijaloga. Ne postoji svest o tome da se konflikti mogu rešavati na miran način. Uvek postoje društveni konflikti, u svakom društvu. Ali se društva razlikuju u tome da li će konflikte da rešavaju silom, nametanjem rešenja ili dijalogom. A onda i da li će taj dijalog biti uljudan ili primitivan", objašnjava Trebješanin.
Novi talas primitivizma u javnom obraćanju, smatra Trebješanin, donela nam je ekonomska kriza, jer čim ljudi lošije žive postanu manje spremni na dijalog i uljudan razgovor.
"Naši aforističari su uvek imali veliku osetljivost na taj govor mržnje, pa je, recimo, Aleksandar Baljak imao jedan sjajan aforizam: Na kraju sam morao da ga opljunem, jer se ponašao krajnje nekulturno", zaključuje Trebješanin.
