Izvor: Politika, 24.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poleće „Albatros Plus”
Nekadašnji direktor „Filipa Višnjića” Jagoš Đuretić osnovao novu izdavačku kuću u kojoj će nastaviti sa objavljivanjem starih, uglednih „Višnjićevih” edicija
Nakon nedavnog, već poznatog razlaza sa novim vlasnicima „Filipa Višnjića”, Jagoš Đuretić, dugogodišnji direktor ove izdavačke kuće iz Beograda, nastavlja da se bavi izdavaštvom. Đuretić je, naime, u dogovoru sa svojim dosadašnjim urednicima i prijateljima 1. decembra ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << registrovao novo izdavačko preduzeće „Albatros Plus” sa idejom da dosledno nastavi izdavačko-uređivačku koncepciju „Filipa Višnjića”, sa svim njegovim poznatim edicijama. Đuretiću su se finansijskim prilozima odmah priključili i oni među dosadašnjim urednicima koji su to mogli (profesor Svetozar Stojanović, Slobodan Divjak i Jovo Cvjetković), a uz njih su stali i svi drugi urednici i prijatelji. Sa Jagošem Đuretićem, u „Albatros Plus” prešli su svi urednici „Filipa Višnjića”, a planovi koje su napravili za svoje biblioteke počeće da se ostvaruju prvim knjigama koje najavljuju već za januar 2009.
Šta je, dakle, „Albatros Plus”?
– U izdavačkom smislu to je upravo ono što je do sada bio „Filip Višnjić”. Znam da će biti teško, vrlo teško, pogotovu u ovom teškom vremenu za knjigu i ne samo za knjigu. Ali, audacies fortuna fortuna juvat, kako kažu stari Latini. Da je moglo biti drugačije, verujte drugačije bi bilo. Ja znam šta znači tradicija za kulturu jednoga naroda i ovo je samo pokušaj spasavanja jednog delića te kulture i pokušaj odupiranja razornoj bezobzirnosti naših tzv. tranzicionih procesa koji su, veoma često, samo gigantska maska za ubiranje prizemnih koristi i interesa podzemnim metodama i putevima – kaže za „Politiku” Jagoš Đuretić.
Naš sagovornik je, štaviše, nedavno registrovao i prijavu autorstva na izdavačko-uredničku koncepciju koju je do sada „Filip Višnjić” realizovao u svojim edicijama. Tako će čitaoci i dalje imati priliku da se sreću sa odličnim naslovima koji su do sada objavljivani u „Libertasu”, „Eunomiji”, „Talasu”, „Hronogramu”, „Evropi”, „Diplomatskim sveskama” i, naravno, „Albatrosu”, koja je uz „Libertas” bila zaštitni znak „Filipa Višnjića”, a od sada će to biti u „Albatrosu Plus”. Đuretić za „Politiku” kaže da je specifičnost i originalnost koncepcije sa kojom je pre skoro četiri decenije, kada je došao u preduzeće „Filip Višnjić” koje se u tom trenutku bavilo isključivo preštampavanjem, odnosno izdavanjem knjiga za slepe, pokrenuo izdavaštvo u toj kući „najpre činjenica da se čitava izdavačko-uređivačka koncepcija zasniva na jednoj jedinoj ideji, na ideji slobode koja je suštinsko svojstvo svekolikog čovekovog stvaralaštva”.
To snažno osećanje nezavisnosti kao lične životne potrebe je, zapravo, suština same stvari, priča nam Đuretić, podsećajući da je prva edicija koju je tada pokrenuo bila upravo „Libertas”. Onako kako je tada zamišljena, ta je edicija ostala i danas: objavljivala je dela koja na temeljit način raspravljaju o stanju čovekove slobode u društvu, ali bez ikakvih ideoloških predrasuda i političkih ograničenja koja su u osamdesetim godinama (edicija je pokrenuta 1985. godine), bila sasvim uobičajena.
Vrlo brzo u kulturnoj i filozofsko-političkoj javnosti prepoznatljiva kao nešto osobeno u našem izdavaštvu i uzorno po kriterijumima i jasnosti izdavačke koncepcije, edicija „Libertas” je bila „krovna” ideja u izgradnji čitave izdavačke koncepcije ovog preduzeća i profilisanju svih drugih edicija, čak i književnih i publicističkih.
Da li Vam je okupiranost fenomenom demokratije i čovekove slobode u društvu, u izdavaštvu stvaralo dodatna ograničenja?
Možda samo u tome što me je to u svakoj prilici obavezivalo na veću odgovornost, na pojačanu ozbiljnost, na oštrija merila, na cilj, a to hoćeš-nećeš vuče ka elitizmu i sužava mogući krug kupaca knjige. Inače, u tematskom pogledu tu u principu nema ograničenja. Čovek se u svim društvenim i životnim situacijama ponaša ili kao slobodno ili kao neslobodno biće bez obzira na to da li je toga svestan ili ne. Taj aspekt je za sve forme literarnog stvaralaštva uvek relevantan i svaki ga zreliji čitalac može identifikovati.
Jagoš Đuretić kaže da se i ne seća nijednog slučaja da je rukopis odbio zbog „nepodobnog” političkog gledišta. Uzgred rečeno, dodaje naš sagovornik, od velikih iskušenja izdavača često čuvaju i sami autori čija je spremnost za „čin slobode” takođe bivala na probi.
– Pa ipak ne tvrdim da bih svaki rukopis u tom pogledu i danas objavio, npr. onaj sa fašističkim stanovištem, odnosno onaj koji neposredno udara na sam princip slobode, ali ne zbog toga što taj „paradoksalni” princip nije dovoljno formalno prostran i za takvo gledište, već naprosto stoga što ja, koristeći svoje pravo i svoju slobodu, lično time neću i ne želim da učestvujem u faktičkom poništavanju tog principa.
-----------------------------------------------------------
Svi na okupu u „Albatrosu Plus”
– Mogu vam reći da urednici preduzeća „Filip Višnjić” nikada nisu bili istomišljenici, ni između sebe ni u odnosu sa mnom, ali nas je sve ipak povezivalo jedno: privrženost upravo tom principu slobode i demokratije, što podrazumeva visoku toleranciju ne samo u međusobnom odnosu nego i u odnosu na autorska gledišta. Stoga nije čudno što smo svi između sebe i prijatelji. Naravno da ćemo na isti način i u ovom „novom početku” biti svi na okupu bez obzira što u toj saradnji ovde ni ovoga puta, kao ni do sada, ne čeka nikoga zarada. Svi mi znamo da na ovom poduhvatu nema zarade, nema novca koji tako bitno obeležava i pokreće vreme u kome živimo. Ova knjiga ne donosi novac, ali učestvovati u nekom važnom poslu za kulturu kojoj pripadate pričinjava takođe veliko zadovoljstvo mada znam da se u ovom trenutku u to teško veruje. Uostalom, koji srpski izdavač može da sanja o nekom velikom novcu, ako izuzmete one koji su u posebnom društvenom položaju. Razmišljajte o beskonačnom dovijanju, o strasti i o nekom iracionalnom samopregoru ako hoćete da odgovorite na pitanje: zašto se srpsko izdavaštvo u tolikom obimu održalo u toj surovoj antiknjiškoj četvrtini veka pri tako beznačajnoj podršci države.
-----------------------------------------------------------
Izdavačka kuća nije ciglana
Profesor Svetozar Stojanović je, povodom privatizacije u kulturi, posebno u izdavačkoj delatnosti, juče u susretu sa novinarima u „Albatrosu Plus” rekao da društvo i država moraju da intervenišu i da u procesu privatizacije sačuvaju kulturu u ovom, kako ga je nazvao, kulturnom kapitalizmu. Drugim rečima, ne može jedna izdavačka kuća da bude izjednačena sa ciglanom, uz sve poštovanje prema toj profesiji. Stojanović, koji je potpisnik peticije za očuvanje „Prosvete”, založio se za to da se izdavačka preduzeća preuzimaju ne samo sa obavezom da se ostane u toj oblasti – „mogu se objavljivati petparačke knjige!”, rekao je – već mora da postoji vidljiva ruka demokratske države i građanskog društva koja će insistirati na održavanju određenog visokog standarda u kupljenom javnom preduzeću koje se bavi kulturom.
– Ja apelujem na stvaraoce i javne intelektualce da na naš način, u slučaju „Albatrosa Plus”, ili neki sličan, spasu u kulturi ono što se spasiti može.
Anđelka Cvijić
[objavljeno: 25/12/2008]
