Izvor: Glas javnosti, 06.Jun.2011, 07:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka od smrti Karla Gustava Junga
BEOGRAD - Danas se navršava tačno pola veka od smrti Karla Gustava Junga, švajcarskog psihijatra, tvorca analitičke psihologije i jednog od najoriginalnijih mislilaca 20. veka.
Jung je rođen u Kesvilu u Švajcarskoj 26. juna 1875. godine u porodici protestanstog sveštenika. Kao mladić počinje da se zanima za filozofiju i teologiju. Završava medicinu 1902. u Bazelu i opredeljuje se za specijalizaciju psihijatrije.
Već u 25. godini postao je asistent svetski poznatog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << psihijatra Eugena Blojlera, na njegovoj klinici za mentalne bolesti Burghelcli u Cirihu. Rad sa njim značajno će uticati na Jungovu spoznaju kompleksnosti čovekovog svesnog i nesvesnog.
U 27. godini je doktorirao a u 30. postaje docent Ciriškog univerziteta. Ženi se 1903. godine Emom Raušenbah sa kojom je imao petoro dece i koja mu je bila saradnica do kraja života.
Godine 1907. upoznaje Sigmunda Frojda. Njihov prvi susret protekao je u razgovoru koji je trajao punih 13 sati. Frojd se nadao da će u mladom Jungu naći svog idealnog naslednika, što se nije desilo, jer mu je učenik okrenuo leđa već 1912. ne mogavši da prihvati njegovu tezu da je koren svake neuroze u seksualnosti.
Jung ubrzo počinje sa pionirskim istraživanjima na polju analitičke psihologije, pokušavajući da razreši nedoumice Frojdove pshonalize.
Prema tvrdnjama Junga, čovek je kompleksno biće seksualno i religijsko, nagonsko i duhovno, svesno i nesvesno, racionano i iracionalno. Ličnost je određena prošlim zbivanjima, kao i planiranjem budućnosti. Ona se razvija tokom čitavog života, ali je Jung posebnu pažnju posvetio duhovnom razvoju u drugoj polovini života.
Za njega libido ne predstavlja samo seksualnu, već celokupnu psihičku, pa čak i životnu energiju. Jung je na osnovu orijentacije libida zasnovao tipologiju ličnosti u kojoj se razlikuju dva osnovna tipa: ekstrovertni i introvertni.
Bavio se i arhetipovima kao i kolektivno nesvesnim (sveljudsko iskustvo koje se prenosi sa kolena na kolena).
Osmislio je i formulisao nove tehnike psihoterapije koje imaju za cilj vraćanje čoveka njegovom vlastitom neponovljivom mitu, odnosno mestu pod skrivenim suncem kolektivnog nesvesnog, mestu koje je ljudskom biću dostupno u snovima i mašti.
Junga su njegovi kritičari često etiketirali kao prikrivenog verskog dogmatika i alhemičara čije se tvrdnje ne mogu dokazati. Njegovo delo je, međutim, snažano uticalo ne samo na psihijatriju i psihoterapiju, već i na književnost i religiju.
Zadirao je u mnoge oblasti tako da je čak odbacio mogućnost posete vanzemaljaca, tumačeći pojavu letečih tanjira kao posebno stanje ljudskog duha.
Bio je veoma posvećen mason, a bavio se alhemijom. Na ulazu u njegovu kuću, a potom na njegovom grobu ispisana je latinska izraka : "Prizvan ili neprizvani, Bog je uvek tu".
Jungova žnačajna dela su Psihologija nesvesnog (1912, u ponovljenom izdanju Simboli transformacije), Psiholoshki tipovi (1921), Psihologija i religija (1938), Uspomene, snovi i razmišljanja 1962).
Umro je 6. juna 1961. u Kišhnetu.
