Izvor: Blic, 25.Maj.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka „Otkrića“
Sutra je pedeset godina kako je u Jugoslovenskom dramskom 26. maja 1961. godine održana premijera „Otkrića“ po prvom poglavlju romana „Deobe“ Dobrice Ćosića, kako mi je skrenuo pažnju Buca Mirković. Bio je to veliki događaj koji je odjeknuo u našoj sredini, a pretvorio se u jedan od najvećih međunarodnih uspeha JDP u njegovoj istoriji, inače punoj uspeha. Kako je do toga došlo?
Na ideju da se dramatizuje Čosićeva pripovedačka proza odmah po izlasku teksta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Otkrića" u časopisu „Delo" potekla je od tadašnjeg preduzimljivog upravnika Milana Dedinca, koji nikada nije držao ruke u džepovima kad se na horizontu pojavilo nešto što bi po vrednosti u javnosti odjeknulo, a izazovno je i za teatar.
Mima je pozvao Miroslava Belovića i mene da se poduhvatimo zadatka dramatizacije kao članovi JDP, već znani spisateljski tandem kada su u pitanju drame, radio-drame i dramatizacije.
Uskoro smo imali sastanak sa Dobricom. On je prihvatio Dedinčevu ideju i nas kao dramatizatore, a kao reditelje veterana Matu Miloševića i tada mladog Predraga Bajčetića. Posle sastanka Dedinac je imao samo jednu primedbu tipičnu za predratne nadrealiste, one koji nisu bili u partizanima (on je bio u zarobljeništvu). „Treba da pravite razliku između onih kojima je do nas stalo i onih do kojih je nama stalo." Mi smo se ponašali prema Dobrici normalno, sa ležernošću prema pripadniku generacije daleko bližoj nama nego Dedincu.
Mirin i moj zadatak je bio da u prozi, gde namerno nema jasno ocrtanih ličnosti, pronađemo likove kojima smo dali imena poput: Čovek koji se najviše boji ili Žena koja je sve zaboravila...
Reditelji su u živovernoj teksturi našli modernističku strukturu za kojom je Dobrica svesno težio u svojoj prozi posle romana „Daleko je sunce".
U toj predstavi junak je narod pred pogubljenje u zapaljenoj crkvi. Na Teatru nacija u pariskoj dvorani „Sara Bernar", kod Francuza koji vole spoj stilizacije i istine (oni iz doba nacizma imaju isti slučaj sa hramom u Uradur-sir-Glanu), doživela je 3. i 4. maja 1964. godine jedan do najvećih uspeha koje je neki naš teatar ikada imao u inostranstvu.
