Izvor: Politika, 17.Jan.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka Instituta za književnost
Sećanja na Vojislava Đurića, osnivača instituta, i Novicu Petkovića
U Institutu za književnost i umetnost u Beogradu počela je proslava pola veka od osnivanja ove ustanove sećanjima na Vojislava Đurića, osnivača instituta, i Novicu Petkovića, koji je bio rukovodilac projekta „Pesnička istraživanja srpske književnosti”, a predstavljen je i zbornik radova „Jezik – književnost – kultura”, posvećen delu Novice Petkovića. O Vojislavu Đuriću govorili su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Slobodanka Peković i Đorđije Vuković, a o Novici Petkoviću – Jovan Delić, Aleksandar Jovanović, Svetlana Šeatović-Dimitrijević i Bojan Čolak.
Od Centra za teoriju književnosti, gde su se pripremale „Sveske”, u kojima su objavljivani važni teorijski tekstovi iz stranih časopisa, kako bi bili dostupni proučavaocima književnosti i umetnosti u zemlji, podsetila je Vesna Matović, direktor Instituta za književnost i umetnost, pređen je put do Instituta za teoriju književnosti i umetnosti, a sedamdesetih godina i do današnjeg Instituta za književnost i umetnost.
Počelo se sa samo tri stalna saradnika i šest spoljnih saradnika, većinom profesora Filološkog fakulteta: Ivom Tartaljom, Nanom Bogdanović, Radoslavom Josimovićem, Nikšom Stipčevićem, Banetom Živojinovićem i Dušanom Puhalom. Direktori instituta su, kraće ili duže, bili akademici Zoran Konstantinović i Predrag Palavestra, a najduže, gotovo tri decenije, Miodrag Maticki. Institut danas ima više od trideset saradnika, oko 300 objavljenih knjiga, časopis „Književnu istoriju”i u književnom i naučnom životu Srbije predstavlja neospornu činjenicu. U pripremi je monografija o 50 godina postojanja instituta.
Vojislav Đurić, naglasio je Jovan Delić, osnovao je institut s željom da to bude centar za proučavanje teorije književnosti kod Srba, a možda i kod Južnih Slovena. Pre pedeset godina niko tako u nas nije kao Vojislav M. Đurić uočavao značaj književno-teorijskih proučavanja za nauku o književnosti. Đurić je naročito insistirao na uvidu u aktuelnu književno-teorijsku misao u svetu i na upoznavanju naših stručnjaka s tom mišlju. Verovao je u mogućnost primene svetskih književnoteorijskih znanja u našoj nauci o književnosti.
Novica Petković, dodao je Delić, se sistematski i temeljno upoznao s poetikama ruskih formalista i semiotičara, preveo na srpski najznačajnije knjige Jurija Mihajloviča Lotmana i Borisa Andrejeviča Uspenskog, opremio ih komentarima i predgovorima, napisao knjige i o formalistima i o semiotičarima, i o semiotici. Za Novicu Petkovića teorija književnosti bila je onoliko dobra koliko se pokazala moćnom u susretu s književnim delima, s umetničkim tekstovima. Novica Petković je zaista srpsku književnu misao postavio na tada aktuelni svetski nivo i učinio je primenjivom na srpskoj poeziji i prozi, odnosno na poetičkim istraživanjima.
Novica Petković, ističe Aleksandar Jovanović, jedan je od retkih naših proučavalaca književnosti koji je u svom radu spojio modernog lingvistu, književnog teoretičara i pažljivog čitaoca umetničkog teksta.
Pola veka postojanja Instituta za književnost i umetnost, obećava Vesna Matović, biće obeleženo radno: knjigama, izložbama i javnim predavanjima.
----------------------------------------------
Zbornik o Novici Petkoviću
Zbornik radova „Jezik, književnost, kultura – Novici Petkoviću u spomen”, koji su objavili Institut za književnost i umetnost i Filološki fakultet u Beogradu, na više od osamsto strana, ima četrdeset tri priloga, isto toliko autora i pet radova Novice Petkovića, koji do sada nisu objavljivani u knjigama. Reč je o internacionalnom zborniku čiji su autori iz Rusije, Italije, Nemačke, Hrvatske, Crne Gore, SAD, Japana i Srbije.
Među saradnicima su Boris Uspenski, Svetlana Tolstoj, Aleksandar Gura, Milivoj Solar, Radovan Vučković, Dušan Ivanić, Snežana Samardžija, Miloš Kovačević, Ljubinko Radenković, Ljiljana Pešikan Ljuštanović, Robert Hodel, Vesna Cidilko, Miodrag Maticki, Vesna Matović, Elena Riči, Aleksandar Petrov, Jelena Novaković, Mirijam Sete, Micujoši Numano i Kajoko Jamasaki...
Z. Radisavljević
objavljeno: 18.01.2012.
