Izvor: Blic, 18.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokude na račun selektora
Pokude na račun selektora
Iskren je bar bio direktor ovogodišnjeg Venecijanskog bijenala Harald Zeman, u svojoj fizičkoj i psihološkoj odeći Talibana, kada je izjavio: 'Pokazujem ono što volim.' U svom promotivnom govoru, Zeman kaže: 'Neće nas moći optužiti da smo zaboravili slikarstvo; ono se vraća na scenu i ponudili smo brojne primere.'
Ovo je istina, repliciraju mu kolege, ali Bijenale deluje mutirano. Zeman kaže šta je osnovno obeležje umetničkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << istraživanja: 'Kvalitet moderne umetnosti je u njenom intenzitetu.' Druga strana odgovara. 'Da, ali intenziteta je malo, a raspršenosti mnogo.' Opravdavajući se, prvi dodaje da nije prenebregao klasična dela, misleći na Ričarda Seru, na primer, čija konstrukcija od gigantskih spirala deluje sakralno, rečima: 'Unutar nje, osećao sam se kao u jajetu Pjera dela Frančeske.' A što se tiče suštine i 'intenziteta' možda se najdalje otišlo u fotografiji. Serija 'soba smrti' u američkim zatvorima Lusinde Devlin svedoči da je fotografiju moguće pretočiti u snažnu emociju, a što se videa tiče - povodom oslikanih polja Haima Coberinga - zanimljiva je tvrdnja da 'video postaje slikarstvo, slikarstvo performans, a performans video'.
Na prvi pogled, posetilac može da se zadovolji snažnim dejstvom dela, kao što je na primer 'Deveti čas' Mauricija Katelana. Zapravo njegovom tragično-ironičnom simbolikom, trenutkom kada papu Vojtilu pogađa meteorit. Ali, nedostaci su očigledni kada se upućeniji zapitaju šta u ovom trenutku rade Antonio Lopez Garsija, Lisijen Frojd (Zigmundov unuk), Frank Auerbah, Vejner Vakari, Verner Tubke, Kitaj, Avramidis, Luino, Džasper Džons, Anselm Kifer, Leonardo Kremonini, setivši se samo nekih koji se visoko kotiraju na platou čovečanstva, a na venecijanskom nisu zastupljeni.
'Možda oni, i mnogi drugi, nisu umetnici koje Zeman voli', piše Vitorio Sgarbi, 'ali oni postoje, i naši su savremenici, održavaju u životu slikarstvo'. Zato 'Plato čovečanstva', kako je Zeman naslovio ovogodišnju smotru, deluje svedeno, s čim se slažu i pojedini naši istoričari, poput Žane Gvozdenović, kustosa u beogradskom Muzeju savremene umetnosti, koja postavlja pitanje: 'Da li je plato uzdignut ili u nivou, i da li je to scena ili galerija', izjavljujući da je očigledan grčevit napor da se održi izvikani primat ovog bijenala. Jer:
- Stara Zemanova slava izgrađena na izvanrednim projektima 'Gesamkunstwerk' (Totalno umetničko delo), zatim idejama 'muzeja opsesija' ili 'individualnih mitologija', sposobnost kreiranja nekoliko bijenala istovremeno, čini se kao da se iscrpla, isto kao i ovo preko-stogodišnje bijenale - navodi Gvozdenovićeva, osvrćući se i na naše učešće. - Ovogodišnje jugoslovensko učešće, u crnogorskoj selekciji je, sa neočekivano simpatičnim megafoto radovima inače agresivnog Olega Kulika kao gosta, kao i sa zataškanim skandalom oko zastave (kako je 'Blic' već pisao, naša se nije vijorila!) - na lokalno-političkom nivou. Tanja Ostojić, naša nada u selekciji glavnog autora za centralni paviljon, ostala je začuđena, dok je cilj bio provokativnost (što je u 'Blicu' uoči odlaska izjavila obrazlažući svoj rad u vidu Maljevičevog kvadrata na svom Venerinom bregu). Bodi-art sa naših prostora na bijenalu ima za neizbežnu prvu asocijaciju Marinu Abramović - preveliki zalogaj za Tanju.
Da li je sve ovo razlog što je, kako kolaju priče i do nas stigle, direktor Zeman, u jednom trenutku, netragom nestao! M. Marjanović Papa vredan dve milijarde
Koliko staje umetnost danas? Ideja da ju je teško komercijalizovati više ne pije vodu: 'Papa koga udara jedan meteorit', delo Mauricija Katelana, dostiglo je pre dva meseca, u Njujorku, cenu od 850.000 dolara, dok je jedna fotografija Džefa Vola procenjena na 500.000 dolara.
Prosečna suma instalacije, videa, skulpture ili slike_arhiva kreće se oko 100.000 dolara. Nešto su jeftiniji Italijani. Fotografije na socijalne teme, Bota & Bruna, kupuju se za oko šest hiljada evra, a vez Frančeska Vecolija za deset hiljada evra. Jedan Fabricio Plesi, koji je vodom i vatrom 'osvetlio' Muzej 'Korer', staje oko sto miliona lira. Vrtoglavu cenu dostigao je, međutim, jedan avangardni slikar stare garde, Amerikanac Sij Tombli: oko šest milijardi lira. Nasuprot njemu, pravi je posao kupiti jednog Neoa Rauša za 60.000 maraka.
