Izvor: Blic, 15.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokretom kroz zamke i varke sećanja
Igra, pokret, sećanje su moje uporišne tačke - rekla je u razgovoru za „Blic" Dalija Aćin, plesni umetnik i koreograf iz Beograda, koja je na prestižnom svetskom festivalu plesne umetnosti „Impulstanz", održanom u Beču od 10. jula do 10. avgusta, osvojila prvu nagradu (Prix Jardin d’Europe)
„Impulstanz", jedna od najvažnijih manifestacija savremenog plesa u svetu, osnovan 1966, okupio je najznačajnija koreografska imena (Jana Fabrea, An Terese de Kersmaker, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Akrama Khana...).
Od ove godine u okviru programa posvećenog mladim koreografima uvedena je prestižna nagrada koja je, dakle, pripala Daliji Aćin za autorski projekat „Handle With Great Care", kome je okosnica tema sećanja.
Poznato je da je veliki uspeh, naravno i satisfakcija uopšte, biti uvršten u selekciju ovog prestižnog festivala (direktor Karl Regensburger, umetnički asistent Ismail Ivo) koji se po dometima i značaju poredi sa Filmskim festivalom u Berlinu. Dalija Aćin kaže da je selektorka za program namenjen mladim koreografima Krista Špat bila u Beogradu u maju ove godine da bi, shodno svom načinu rada, uživo odgledala predstavu koju je prethodno na osnovu video materijala uvrstila u svoj (širi) izbor.
„Kada smo sele tada da razgovaramo nakon izvođenja predstave u Beogradskom dramskom pozorištu, sa nekom zebnjom sam očekivala reakciju i odluku da li (ni)sam u selekciji, a ona je odmah počela da razgovara o tehničkim pitanjima koje je potrebno rešiti da bi predstava bila izvedena na festivalu", priča Dalija Aćin koja je sa svojim dosadašnjim projektima već ostvarila zapažene rezultate na domaćoj i inostranoj sceni, dodajući da Prix Jardin d’Europe govori sama za sebe i o sebi. (Nagrada podrazumeva i 10.000 evra.)
A na „Impulstanzu" i žiri i publika i kolege su, između ostalog, komplimente uputili vokabularu pokreta, estetici, dramaturškim rešenjima, temi. „Sećanje je fascinantan fenomen. Situacija koja postoji istovremeno na dva načina; sećanja nesumnjivo utiču na nas danas, a mi današnji menjamo svoja sećanja. Svojevrstan začarani krug u kome je suštinska odrednica zapravo - emocija. Sadašnja emocija menja ono što se nekad desilo, a negdašnji događaj formira sadašnji osećaj. Sećanje je teško dokučivo, a promenljivo je neverovatno moćno u smislu uticaja."
To što dolazi iz Srbije, iz Beograda na festivalu u Beču, veli Dalija, nije imalo naročitog značaja u smislu spoticanja o društvena i politička pitanja, premda odnos umetnosti i politike jeste nešto što je na određeni način u žiži.
„S jedne strane danas umetnost ni u jednom svom vidu nije društveno angažovana onoliko i onako kako je to bilo, na primer, sedamdesetih. Koliko je naboja bilo, recimo, samo u muzici Boba Dilana, i danas žive legende. A s druge strane (time se neki umetnici bave u svojim delima i van njih) šta danas raditi s velikim idealima i verovanjima? Ništa. Prevladalo je - da ne kažem ostalo je samo - pitanje marketinga, tržišta i pakovanja. Gotovo sve može da se proda i kupi. A šta sa tim kad veruješ i ne odustaješ od ideala uprkos tome što znaš da ne možeš ništa? Mislim da je to jedno od ključnih pitanja današnjice.
Predstava „Handle With Gresat Care" (uz D. Aćin umetnički tim čine dramaturg i reditelj Saša Božić, muzika Rastko Lazić, grafički dizajn Mihajlo Ršumović), podsetimo se, premijerno je izvedena 29. marta 2007. na sceni Beogradskog dramskog pozorišta koje je, inače, svojevrsna Dalijina logistička podrška. Tada su je, sem naklonosti kritike i publike, pratile i zanimljive opaske koje se tiču njenog engleskog naziva, koji je zapravo neprevodiva engleska fraza. „Reč je o industrijskom izrazu koji ukazuje na potrebu da se nečim pažljivo rukuje", kaže Dalija. „Bukvalan prevod bi bio 'rukovati s velikom pažnjom’, ali to je neadekvatno. Kosultovala sam se i sa Jovanom Ćirilovim koji takođe smatra da je neprevodivo, a ako bismo ga ipak preveli u duhu našeg jezika, onda bi to bilo 'ne tumbaj’."
Predstava je, što se ovih prostora tiče, poslednji put igrana u maju da bi je odgledala gospođa Krista Špat, selektor. Pre toga na prošlogodišnjem Bitefu. A dalje nema. No, to je već druga (i duga) tema o savremenom plesu danas i ovde. Mada, po Dalijinim rečima, „gradske i republičke vlasti se sve više zalažu za napredovanje savremene plesne scene. 'Stanica’ - servis za savremeni ples, organizacija koja producira programe i projekte esencijalne za razvoj scene, intenzivno radi na regionalnim programima za razvoj edukacije i kreacije na nivou Balkana. Ove godine, zajedno sa velikim evropskim partnerima (DanceWeb Europe, Ultima Vez, Koreografski Centar Monpelje...) 'Stanica’ je dobila podršku evropskog programa 'Culture 2007’ za projekat 'Nomad Dance Academy’."
