Izvor: Politika, 09.Mar.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poklonjene dve Klimtove slike
Privatni kolekcionar darovao bečkom Belvederu slike „Porodica” i „Suncokret”
Od našeg specijalnog izveštača
Beč – Na konferenciji za štampu sazvanoj u poslednjem trenutku, juče su u gornjoj galeriji muzeja Belvedere prezentovana remek-dela Gustava Klimta „Suncokret” (1907) i „Porodica” (1909–1910) kojima je obogaćena njena kolekcija. U pitanju su dva ulja na platnu iz privatnog vlasništva austrijskog kolekcionara Petera Parcera, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja su, kako se sada saznaje, zajedno sa delima pedesetak dela drugih austrijskih slikara poklonjena Belvederu. U godini u kojoj se slavi 150 godina rođenja najpoznatijeg austrijskog slikara, ovo je jedan od događaja koji će se dugo pamtiti. „Deveti mart je praznik za kulturu Austrije!”, izjavila je ovim povodom ministarka za kulturu Republike Austrije Klaudija Šmit, nastavljajući, „ne dešava se svaki dan da jedna država dobije na poklon umetnička dela od tako velikog značaja ... (direktorka Belvedera) Agnes Huslajn-Arko zaslužuje veliko hvala za svoje neumorno zalaganje da se ove predivne slike učine pristupačnim javnosti.”
Posetioci gornje galerije muzeja Belvedere moraće međutim, ukoliko ne požure da vide „Suncokret” do 18. marta, da se strpe do otvaranja „Remek-dela u fokusu: 150 godina Gustava Klimta” u julu mesecu, jer će se ovo delo uskoro naći u venecijanskom muzeju Korer, na izložbi „Gustav Klimt u znaku Hofmana i Secesije” u kooperaciji Belvedera i MuseiCivicidiVenecia. U Veneciji će biti pokazani i „Judit 1” (1901), „Judit 2” (1909), „Ljubavnici” (1901–1902) i „Portret Hermine Galije” (1904).
„Suncokret” je jedan od maestralnih radova nastalih u Klimtovoj omiljenoj letnjoj rezidenciji – seocetu Liclberg na jezeru Ater u kome je provodio veći deo leta – motivisan bujnim rastinjem u bašti lokalnog veleposednika Antona Majera. Smatra se da je suncokret, prikazan kao lep, ali usamljeni cvet, metaforična slika Emilije Flege za koju je Klimt, na misteriozan način, bio vezan do kraja života. Način na koji je suncokret prikazan – stabljika nežno obmotana gustim slojem lišća koje pri zemlji okružuje šareno poljsko cveće, podseća na dizajn neke od haljina iz modne radionice „Flege”. Klimt je upravo u Majerovoj bašti usnimio nekoliko fotografija za članak o haljinama čuvenih bečkih dizajnerki za magazin „Nemačka umetnost i dekoracija” na kojima mu je pozirala njegova bliska prijateljica Emilija. Najnovija istraživanja pokazuju da je priroda njihovog odnosa bila platonske prirode, jer je Flege pokazivala sklonost prema pripadnicama istog pola.
Veliki kontrast svetlim, vedrim tonovima „Suncokreta” čine mrkocrveni i braon potezi četkice na kompoziciji „Familija”, na kojoj se lica majke i dvoje usnule dece stapaju sa mračnom podlogom platna. Kontrast između beline lica i homogene obrade tamnih tonova, toliko uočljiv na ovoj slici, uzima se kao inspiracija za slikarstvo Egona Šilea.
Sa „Suncokretom” i „Familijom”, Belvedere je zaokružio broj Klimtovih dela na 24.
Marina Rihter
objavljeno: 10.03.2012
