Izvor: Blic, 07.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokloni u knjigama
Pokloni u knjigama
Moji gostima na Bitefu, oni koje mogu da nazovem prijateljima, navikli su se da mi ne donose viski ili votku, koje završe kod mojih domaćih prijatelja, već poneku najnoviju knjigu. Naravno da su to najnovije knjige na pozorišne teme.
Tako mi je ugledni londonski kritičar Majkl Koveni doneo studiju koja nosi neobičan naziv '1599, godina u životu Viljema Šekspira'. Autor Džems Šapiro, koji predaje na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, na preko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 400 stranica opisao je vreme, život i opsesije Šekspira koji je upravo te godine dovršavao svoje remek-delo 'Hamlet'. Iskreni i precizni šekspirolozi priznaju da je o Šekspirovom životu sačuvano tragično malo podataka. Kako je profesor Šapiro uspeo da ispuni sebi zadati zadatak opisaću u kolumni, kad ovu knjigu budem pročitao.
Knjigu još jednog profesora, ovog puta sa Londonskog univerziteta, došla mi je iz Rusije. Donela mi je rediteljka i direktorka moskovskog Modern pozorišta Svetlana Vragova, naravno na ruskom. Donald Rejfild je napisao knjigu o životu Antona Čehova. Prvi beogradski čitač knjige Novica Antić mi reče da se tom knjigom otkriva nepoznati Čehov. Autor je pročitao dokumenta koja su bila skrivana u sovjetsko vreme. Čehov po toj studiji nije dobri čikica sa bradicom, već živ čovek u sukobu sa svojim neprijateljima, kao i sa ženama koje je voleo ili su ga voleli.
Teatrolog Natalija Vagapova donela mi je dvotomnu studiju o Aleksandru Bloku, takođe napisanu na engleskom jeziku, Avrile Pajman. Biće da je i ona otkrila nešto novo ovom velikom ruskom pesniku u knjizi pod naslovom 'Anđeo i kamen'.
Iz Zagreba mi je Željka Turčinoviuć donela tamošnje pozorišne časopise.
I sad ima da me grize savest ako sve te knjige ne budem pročitao.
Funkcija
U okviru savremenog hipertehnološkog Univerzuma, obeleženog fenomenima urbanog, digitalnog i mobilnog, fantazam Funkcije pojavljuje se kao legitimni organizator svekolikog ljudskog iskustva. Štaviše, čini se da je jedan od vrhovnih paradoksa današnjice, sadržan upravo u činjenici da je koncept funkcije postao univerzalni instrumentarijum kojim se popunjava zjapeća praznina na mestu gde je nekad obitavao smisao.
Pod ovim nazivom nedavno je u Galeriji 'Progres' u Beogradu otvorena izložba fotografija proslavljenog beogradskog umetnika Nebojše Babića. Svojim autorskim projektom, Babić je pokazao da u visokofunkcionalizovanom komunikativnom prostoru, od modernih haj tek megalopolisa, preko digitalno-mobilnih globalnih mreža, do apsurdnih i upečatljivih znakova zabrane i upozorenja, jedino što ostaje neokrnjeno infektom instrumentalizacije jeste upravo kreativna intervencija umetnika. Imuna na svaku obavezu funkcionalizacije kapitala, interesa ili ljudskih odnosa, ona polemiše sa pomenutim paradoksom, nudeći humoristički prosede, i time, pozivajući na igru.
Anonimne intervencije na znacima sa ljudskim figurama u svom središtu, koje su uvršćene u ovaj projekt, otkrivaju suštinsku prirodu komunikativnog aspekta savremene kulture, koja oscilira između fascinacije fantazmom progresa i paničnim strahom od njegove krhkosti. Otuda znači upozorenja i zabrane, nanovo kodirani, otkrivaju samu suštinu komunikativnog obrasca koji nameće sistem. Zabrana je zapravo prikriven poziv na sopstveno kršenje, jer se samo tako može ospoljiti autoritet koji je izriče!
Koncept svetla koji strukturalno povezuje urbano, digitalno i ikoničko u okviru Babićeve izložbe, interpretiran je ne više kao način na koji se jedan prostor sagledava, već kao suštinski modus njegove organizacije. Konačno, bez njega ne bi bilo mogućno sagledati komunikativne aspekte novog prostora, novih materijala i, svakako, novih poruka.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
