Izvor: Politika, 19.Feb.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pojam zaslužnog umetnika je problematičan
Četrdeset odsto filmova koji se prikazuju moraju biti francuski, 40 odsto pesama koje se emituju na radiju moraju biti francuske
Na svakih deset godina neki časopis proglašava smrt francuske kulture, a u budućnosti će se to možda dešavati i na svakih pet godina, kaže Gzavije Nort, koji je ovih dana bio gost Francuskog instituta u Beogradu. Čak se i sami Francuzi ponekad pitaju imaju li još nešto da kažu, priznaje on, tvrdeći ipak da danas, uprkos amerikanizaciji koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << karakteriše kulturni pejzaž i geopolitičkim potresima, postoji jaka francuska kulturna poruka.
Gzavije Nort je od 2004. godine generalni delegat za francuski i druge jezike u ovoj zemlji pri Ministarstvu kulture i komunikacija. Pre toga, od 2002. do 2004. bio je direktor za kulturnu saradnju i francuski jezik pri Ministarstvu spoljnih poslova. Mada je magistrirao književnost, celu dosadašnju karijeru proveo u kulturnoj diplomatiji.
Šta je danas suština francuske kulturne poruke?
Danas,u ovoj mešavini kultura i opštoj razmeni komunikacija,što je karakteristika globalizacije, u toj kakofoniji američkih zvezda, azijskih filmova i švedskog nameštaja, mnogo je teže nego ranije čuti specifičnu francusku poruku. Globalizacija proizvodi uniformnost, ali jedna od posledica te uniformnosti jeste i uviđanje da je raznolikost velika vrlina i vrednost. Mislim da je upravo ta raznolikost u srcu francuske kulturne poruke. Francuska je zato podržala potrebu da se očuvaju kulturni identiteti.
Da li to znači da se francuska kultura bori protiv uniformnog mišljenja, jednoumlja?
Ne možemo tako da kažemo, ali može da se kaže da shvatanje kulture u Francuskoj podrazumeva postavljanje pitanja, preispitivanja, sumnje u već gotova mišljenja. To, uostalom, i jeste karakteristika evropske kulture uopšte i u tom smislu kultura nam daje imunitet protiv jednoumlja.
Kako Francuska čuva svoju kulturu danas kada se, kako i sami kažete, kulture sve više mešaju?
Prvi način je uspostavljanje aparature u sferi ekonomije koja će izbeći opšte komercijalne principe koji vladaju u svetu. Drugo, država je podržala sve mehanizme podrške kulturi koji su kod nas vrlo jaki. Na primer, 40 odsto filmova koji se prikazuju moraju biti francuski, 40 odsto pesama koje se emituju na radiju moraju biti francuske. Mi dajemo mnogo novca da bismo podržali kulturu. Samo Ministarstvo kulture troši gotovo jedan odsto državnog budžeta na svoje potrebe.
Kažete„mnogo novca“.Koliko konkretno godišnje Francuska uloži u kulturu?
Ne mogu da vam dam precizan odgovor zato što tu nije samo reč o budžetu Ministarstva kulture. Tu je i budžet Ministarstva spoljnih poslova, koje je zaduženo za promociju francuske kulture u inostranstvu. Tu su zatim budžeti regiona, gradova, opština, jer svi ulažu u kulturu. Ima jako puno izvora.
A francuski jezik? Koliko ga Francuska promoviše u svetu?
On više ne pripada isključivo Francuskoj. Određeni broj zemalja ga je prisvojio i on je postaosastavni deo njihovog identiteta. Zbog toga su se one, uključujući i one u kojima francuskinije zvaničan jezik poput Rumunije, okupile oko Međunarodne organizacije frankofonije. Francuska, međutim, nastavlja sapromovisanjem francuskog jezika van svojih granica, jer kad branimo svoj jezik, mi ga branimo u ime multijezičnosti. Smatramo da je raznolikost jezika šansa. Ne misle svi kao mi. Neki smatraju da je raznolikost jezika prepreka za komunikaciju. Mi smatramo da je održati raznovrsnost jezika mnogo važnije nego zastati na teškoći u komuniciranju, koja može da se prevaziđe prevođenjem koje je u srcu jezičke politike koju želimo da sprovodimo u Evropi. I to je nešto što jespecifično francuski stav – da jezici nisu samo sredstva komunikacije, da kultura nije isključivo roba.
Čini se da je francuski ugrožen i u samoj Francuskoj, gdeima puno organizacija za njegovu odbranu. Kakva je vaša saradnja s njima?
Ja sam zadužen da definišem i realizujem jezičku politiku države.Imam stalni dijalog sa francuskom akademijom. Takođe sam u kontaktu sa organizacijama koje vi pominjete, ali moram da priznam da se one nekad time bave na pomalo uskogrudan način. Recimo, one brane francuski jezik od engleskog, a jezička politika Francuske jeste da nema ništa protiv engleskog jezika. Ministarstvo prosvete, čak, čini veliki napor da engleski bude još više proširen u školskom sistemu. Borba za francuski jezik nije borba protiv engleskog. I, uostalom, to bi bilo i smešno, jer je disproporcija između onih koji govore francuski i onih koji govore engleski ogromna, jedan prema 20 u korist engleskog. Engleski kojim se komunicira na međunarodnom nivou ima velike prednosti, ali treba izbeći to da onpregazi ostale jezike.
Ali, ipak, engleski postaje pretnja i samom francuskom, prihvataju se mnoge engleske reči i nastaje takozvani frangle?
Tačno je da postoje mnogobrojne pozajmice iz engleskog. U poslednjih 25 godina više je engleskih reči ušlo u francuski nego u poslednjih 100 godina. Međutim, nije to zabrinjavajuće, jer onako kako su ušle u francuski te reči sutra mogu biti izbačene. U 16. veku na hiljade reči iz italijanskog jezika je ušlo u francuski pa su posle bile izbačene. Zabrinjavajuće je što se te reči ni fonetski, ni morfološki, ni pravopisno ne asimiliraju.
U Srbiji je bila velika polemika povodom nacionalnih penzija zaslužnim umetnicima. U Francuskoj ne postoje nacionalne penzije, ali postoje sigurno neki drugi vidovi povlastica umetnicima?
Možda ću vam reći nešto što vam se neće dopasti, ali pojam zaslužnog umetnika malo je problematičan. Jer ko je taj koji odlučuje da li je neki umetnik zaslužan ili nije? Ako je to država, to onda znači da država favorizuje zvaničnu kulturu. U Francuskoj smatramoda treba biti jako obazriv, jer ako se neki umetnici podržavaju više od drugih i smatraju se više zaslužnim, to znači da podržavamo zvaničnu umetnost. Zato Francuska nudi mogućnost da neki umetnici budu manje oporezovani, da im se daju mogućnosti za izlaganje, da dobiju određen status u pozorištu... Mi smo, dakle, pre zato da se pronađu sistemi koji će omogućiti da se favorizuje kreativnost, mada to nije lako, jer teško je proniknuti u tajnu stvaranja!
Gordana Popović
objavljeno: 20.02.2012.
