Izvor: Blic, 18.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pohlepa je opasan virus
U jeku su probe komada Branislava Nušića „Ožalošćena porodica” u režiji Juga Radivojevića, na sceni Teatra „Madlenijanum”. Premijera je početkom novembra, a o pohlepi kao žarišnoj tački komada i ozbiljnom poroku naših realnih života za „Blic” govore reditelj i glumci koji igraju glavne likove, Mima Karadžić i Danica Maksimović.
Reditelj Jug Radivojević kaže da se s posebnim pijetetom poduhvatio „Ožalošćene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << porodice”:
„Nušić je uvek aktuelan, danas pogotovo. Ovaj komad govori o ljudskoj gramzivosti i pohlepi koje su danas, ruku na srce, prevršile svaku meru. Rediteljski, uporišna tačka predstave jeste gramzivost koja je virus ozbiljnih razmera, virus koji je zahvatio sve slojeve od najsiromašnijih do najbogatijih i funkcioniše, razume se, po istom principu. Glad za uzimanjem i otimanjem prisutna je kod svih. U komadu to se najviše ogleda u liku Agatona”.
Radivojević kaže da pohlepa i gramzivost uvek vode u nesreću. „Literatura, i ne samo ona, bavila se time. Primera radi, Maksim Gorki u 'Jegoru Buličovu’ kaže da je gramzivost početak nesreće. S druge strane, kad taj fenomen poprimi velike, virusne razmere, on je i svojevrsno predskazanje da dolaze teška vremena. S obzirom na to koliko smo ogrezli u otimačini svih vrsta i na svim nivoima, reklo bi se da nam predstoje teška vremena. Strast za otimanjem je ozbiljan i moćan porok”, kaže reditelj. Inače značajnijih intervencija u tekstu nije bilo osim što se radnja ne dešava u kući, kako je napisano, nego na groblju. Sahrana, pa „sedmica”, pa „četresnica”.
„Pomama pohlepe se vidi i u takvim prilikama, eto dokle je došlo. Nušić, naravno, o svemu tome govori duhovito. On nije cinik i voli svoje junake. Sudeći po njegovom delu, bio je na neki način optimista, verovao u snagu i moć duhovitosti koja, da kažemo, na dopadljiv način zaseca duboko, ukazuje na mane i probleme motivišući na preispitivanje drugačije i više nego, recimo, grdnja. Nušić je dakle pisao kako je pisao, a vreme u kome živimo više nego surovo provocira sve ono čime se ovaj veliki stvaralac bavio”, kaže Jug Radivojević.
Ulogu Agatona tumači Mima Karadžić, popularni glumac, koji kaže da je ovaj junak, pre svega, glumačka poslastica, zadatak i izazov prvog reda: „Kompleksan je. Jer, između ostalog, ima odjednom sve ljudske osobine. Sve što znam o ljudima, o sebi takođe, prisutno je u Agatonu. Životan lik, od krvi i mesa. Verujem da se svaki čovek, na ovaj ili onaj način, može prepoznati u njemu. Ono što jeste njegova posebnost je to što i kad je podmukao, prevejan, kvaran, pohlepan, on je šarmantan, duhovit. Čak ga i voliš što je takav, te zato pristaješ na sve. Ljudi poput njega ima svuda oko nas, s tim što je Agaton prevejaniji (i pametniji) od brojnih ljudi njegove fele koje (ne) vidimo oko nas”.
Danica Maksimović, koja igra Simku, Agatonovu suprugu, odnosno kako uz osmeh napominje „bolju polovinu”, kaže da je ona u komadu muževljeva potpora. „Ali ona žari i pali, na svoj način. Ako ga, kojim slučajem, pohlepa malo popusti, ona je tu da pritegne stvar. Neretko je zapravo žešća od njega. Ima Simki oko nas koliko hoćeš. Takav smo narod, svašta kod nas može i ima, ali" Vidite, nije da ti junaci u predstavi ne znaju šta je dobro, šta je moral" Znaju, znaju al’ ne haju. Moram da kažem da je ova predstava timski rad u punom smislu te reči. Zdušno se smejemo na probama, pa verujem da će to činiti i publika. Dopada mi se kostim. Ima jedan kaput, lepo mi dođe da takav i privatno ponesem. Taj dobar kostim zapravo podvlači tu razliku između spoljne doteranosti i uglađenosti i unutarnje pokvarenosti”.
Umetnička ekipa
U predstavi „Ožalošćena porodica” uz Mimu Karadžića i Danicu Maksimović uloge tumače Slobodan Ćustić, Dragan Vujić, Milan Kalinić, Viktor Savić, Kalina Kovačević, Katarina Žutić, Borka Tomović i drugi. Scenograf je Dejan Pantelić, kostimograf Jelena Stokuća. A svojevrsan moto predstave su reči Branislava Nušića: „Moj humor, izazivajući smeh na usnama, ublažava surovost života”.
