Izvor: Politika, 19.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled u nebesku mehaniku
Milutin Milanković je, kao izrazito svestran stvaralac, iza sebe ostavio obimna dela neprocenjive naučne vrednosti u svetskim okvirima
Ove godine navršava se 50 godina od smrti akademikaMilutina Milankovića (28. maj 1879. – 12. decembar 1958), jednog od naših najistaknutijih naučnika, pionira u istraživanju uticaja astronomskih činilaca na promenu Zemljine klime, tvorca značajnih patenata i epohalnih projekata u oblasti građevinarstva, i profesora nebeske mehanike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i tehničke fizikeondašnjeg Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Tim povodom je nedavno, u naučnikovoj rodnoj kući u Dalju, organizovan Međunarodni simpozijum „Stvaralaštvo Milutina Milankovića”. Na skupu koji su organizovali SANU, opština Erdut i Srpsko kulturno društvo„Prosvjeta” iz Zagreba, izloženo je više od 20 radova na temu interdisciplinarnog stvaralaštva Milutina Milankovića.
Skup je otvorio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Nikola Hajdin, dok suu njegovom radu učestvovali i drugi predstavnici SANU, Univerziteta i stručnjaci iz najrazličitijih oblasti koje je obuhvatao rad istaknutog naučnika.
Milutin Milanković je, kao izrazito svestran stvaralac, iza sebe ostavio obimnadela neprocenjive naučne vrednosti u svetskim okvirima. Među njima su najznačajniji „Matematička nauka o klimi i astronomska teorija klimatskih kolebanja”(1930) i „Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba” (1941). Uz to, bio je izvanredan matematičar, astronom, ali i ekspert u oblasti građevinske mehanike. Široj javnosti možda je najpoznatiji kao reformator julijanskog kalendara, nadahnuto i posvećenički bavio se istorijom nauke i njenom popularizacijom. Osim toga,za sobom je ostavio i obimno autobiografsko delo „Uspomene, doživljaji i saznanja”, u velikoj meri dokumentarno-istorijskog karaktera, u kojem je osvetlio doba i društveno-istorijski trenutak kojem je i sam bio svedok.
Uprkos činjenici da je napustio atraktivne profesionalne pozicije u Beču isvoje najveće profesionalne uspehe ostvario upravo radeći na Beogradskom univerzitetu, prisustvo različitih informacija o Milutinu Milankoviću na Internetu ukazuje da je značaju njegovog rada znatno više pažnje posvećeno na svetskim nego na domaćim prezentacijama. Na poznatim internet-pretraživačima, upisivanjem ključne reči, dobija se približno 440.000 inostranih sajtova sa podacima o našem slavnom naučniku. Rezultati pretraživanja domaćih internet-sajtova iskazani su dvocifrenim brojevima.
Kako za naš list napominje učesnica ovogodišnjeg skupa u Dalju, kompozitorkaVera Milanković,simpozijum je bio izvanredno organizovan – kao široki pogled na rad, aktivnosti i ono što je iza sebe ostavio jedan od najcitiranijih srpskih naučnika. Vera Milanković posebno ističe veliko zalaganje žitelja Dalja u organizaciji skupa, koji su čak i tokom poslednjeg rata održavali njegovu grobnicu. Kako kaže, „u toku je jedna vrsta međudržavne akcije Srbije i Hrvatske da se naučnikova rodna kuća obnovi. Mi smo čak na ovom skupu čuli koliko je učestvovala Vlada Srbije, a koliko Vlada Hrvatske. Usvakom slučaju, Srbija je na sebe uzela građevinske radove, a Hrvatska vrt i unutrašnjost kuće”.
Vera Milanković je na skupu predstavila novoizdanje„Srpskog duhovnog kalendara”, svojevrsnu kantatu inspirisanu Milankovićevom reformomjulijanskog kalendara.
Na samom kraju, akademik Helmut Pihler, koji je na čelu Austrijske akademije nauka i umetnosti, u pozdravnoj poruci organizatorima i učesnicima simpozijuma u Dalju, između ostalog je poručio: „Milutin Milanković je svojim delima ostvario naučni rad koji krči nove puteve, a time je doveo do napretka u poimanju globalnih klimatskih kolebanja u poslednjih 600.000 godina. On se uspešno i s velikom akribijomposvetio problemu opisivanja i numeričkog predstavljanja – privremenog ishoda temperaturnih pojava na površinama planeta – iz jačine sunčevog zračenja i iz mehanizma našeg planetarnog sistema. Na taj način je stvorio astronomski osnovanu teoriju globalnih klimatskih kolebanja, koja mu je donela priznanje i divljenje naučnog sveta i koja do današnjih dana nije prevaziđena.”
Marija Andrijašević
-------------------------------------------------------------------
U pripremi i film
Akademik Fedor Mesinger, profesor Univerziteta u Vašingtonu i jedan od organizatorai učesnika ovogodišnjeg skupa, za naš list kaže da je Unesko značajno pomogao skupkoji je održan 2004. godine, kao i da je prihvatio da bude pokrovitelj simpozijuma koji je u planu za narednu godinu. „Još uvek se nismo plasirali za dodelu sredstava, ali su nas uputili na njihova odgovarajuća tela, a tu je i Međunarodna okeanografska komisija koja će pomoći. Dopis je poslat centraliUneska u Parizu. Imam obećanja od Džima Hansena, koji je možda i najviđeniji čovek kada je u pitanju bavljenje problemima promene klime, i Andreja Beržea, glavnog stranog organizatora i sastavljača programa 2004. godine, koji je pristao da sarađuje”, dodaje Mesinger.
Kao predsednik Odbora za dinamiku klimatskog sistema Zemlje i delo Milutina Milankovića, on napominje da je u okviru Republičkog hidrometeorološkog zavoda formiran Regionalni centar za praćenje klimatskih promena, nazvan po imenu Milutina Milankovića, kao i da su Zbornik radova posvećenih Milutinu Milankoviću, pozorišna predstava i kraći film inspirisani njegovim životom, u pripremi.
-------------------------------------------------------------------
Milanković u umetnosti
U svojoj uvodnoj reči, akademik Nikola Hajdin je napomenuo da se – nakon veoma uspešnog međunarodnog simpozijuma koji je Srpska akademija nauka i umetnosti organizovala 2004. godine povodom 125 godina od rođenja Milutina Milankovića, a koji je prevashodno bio posvećen njegovom naučnom opusu – javila potreba za održavanjem nešto drugačijeg, interdisciplinarnog i kulturološkog skupa. Na njemu bi, osim radova čija je tema u uskoj vezi sa Milankovićevim naučnim radom, bili izloženi i oni posvećeni zanimljivim detaljima iz njegovog života, a potom, i njegovom liku prikazanom kroz različite vidove umetničkog izraza – slikarstvo, muziku i književnost.
Tako su ovom prilikomsvoje radove izložili akademici Svetozar Koljević, Fedor Mesinger, Petar Miljanić, Đorđe Zloković, Marko Ercegovac, potom, dopisni član SANU i predsednik Organizacionog odborasimpozijuma Časlav Ocić, Zoran Kneževićispred Astronomske opservatorije u Beogradu, Vera Milanković, predavač na Muzičkoj akademiji u Beogradu, kao i drugiuvaženi naučni radnici i poštovaoci Milankovićevog dela.
[objavljeno: 20/06/2008.]
.jpg)
