Izvor: Blic, 05.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled u kanal
Pogled u kanal
Otkad su u Wiesbadenu uveli kablovsku televiziju - zabave napretek. Taman našteluješ kanale i popamtiš šta se na kom nalazi, kad – eto ti neki novi signal - za novi program, umesto onog što tražiš. Zasučeš rukave, provrtiš dugmad kako bi našao ono što su ti na svoju ruku (a bez najave) pomerili – kad kvrc!, - dotični program isključen, jer tvoj operater nema više nameru da šuruje i kumuje sa njim. Pozoveš prijatelje da čuješ, kako tamo stvari >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i kanali stoje, jer tamo je operater drugi, kad i njima isto - samo malo drukčije. Imaju kanale koje ti nemaš, a nemaju one koje ti imaš. I oni vrte i traže, pljujući i dan i minut i delić sekunde kad je neko ukinuo njihovu prapotopsku antenu na prozoru, koju su sami postavili i vrteli je kako im se prohte. Godinama su napamet znali gde se i na kojoj brojci nalazi ono što traže i ni elementarna nepogoda nije mogla da im promeni redosled i raspoloženje. Zaželiš, zažmuriš, pritisneš dugme i eto ti radosti i traženog programa. A ovi sad, što signal šalju kroz kabl - malo, malo, pa neki novitet. I čik da cimneš onaj gajtan što su ti sproveli kroz kuću, sem da se ceo celcit dan spoplićeš o njega, što inače, redovno i činiš. I ne bi ni bilo problema što stalno ćopaš na jednu nogu, kojom obavezno opleteš u obližnji orman, koji se baš tu poturio, kad si ga pre dvadeset godina kupio, ne znajući da će jednog lepog dana, neko, u vidu kablovskog operatera, staviti gajtan na taj tvoj pod, na metar od njega. Problem je samo u tome, što tako ćopav, nema šanse da mrdneš iz gajbe, a televizor ti dodje, kao - jedini prozor u svet.
