Izvor: Politika, 31.Jul.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled sa osmatračnice
Mojim studentima u Edinburgu kažem da je Beograd veoma aktivan i pun ljudi koji žele mnogo da saznaju, kaže umetnik Čarli Stiven
Čarli Stiven (53), umetnik iz Edinburga, predstavlja se u Galeriji „Grafički kolektiv” do 10. avgusta, instalacijom „Model end metafora”. Stiven je već izlagao u našoj prestonici, prvi put 2006, kada je naša publika mogla da vidi objekte i crteže pod nazivom „Osećanja i istorije”. Umetnik se iz tog perioda priseća svežine, humanosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i inteligencije sa kojima se susreo kod nas. U poziciji koordinatora završne godine crtanja i slikanja na edinburškoj Umetničkoj akademiji, koristeći iskustvo iz Srbije, Stiven je nastojao da obrazuje studente da vide dalje od onoga što bi mogli da čuju ili pročitaju o našoj zemlji. Umetnik je u prethodnih 25 godina izlagao širom Velike Britanije, Evrope i Amerike. Član je škotske Kraljevske akademije.
–Umetnički projekat „Model end metafora” predstavlja instalacije iz mog ciklusa „E-stejt” i „Visoko tlo” i metaforično je razmatranje o našim životima. Prva serija fotografija „E-stejt”, nosi igru reči: E je znak za evropski, a stejt označava stanje. Na fotografijama su delovi industrijskih četvrti nalik onima u Britaniji. Uvek me pitaju da li i gde postoje te lokacije sa fotografija, ali ja odgovaram da one ne postoje. One su u mojoj glavi, plod su moje mašte. U studiju sam napravio model od metar i po sa dva i to sam fotografisao. „Visoko tlo” razmatra fizičku i moralnu beskompromisnost unutar društva i pojedinaca kao i konflikte. Kao metaforu u svojim radovima koristio sam maketu osmatračnice, simbola kontrole i superiornosti. Na fotografijama se nalazi 60 malih crnih zgrada, fasada, a ispod osnove zgrade svaka je drugačija. Želeo sam da izazovem ljude da gledaju pažljivo. Ono što je na prvi pogled uniformno krije mnogo suptilnosti. Želim da navedem ljude da razmišljaju zašto se nešto dešava. Svaki objekat na tim fotosima izgleda kao osmatračnica, nejasnost nosi višeznačnost, kula se vidi na jedan način kad je gledate odozgo, a iz drugog ugla izgleda kao da pada.
Na pitanje kako u Evropi stvari danas izgledaju, Stiven odgovara:
– Sve je veoma nesigurno, puno napetosti i sumnje. Kad sam snimao fotografije i postavljao ove objekte bio sam inspirisan i razmišljao sam o film noaru. A fotografije na ovoj izložbi su tako poređane da izgledaju kao dokumentarac. Moj rad jeste i umetnost i priča o životu u isti mah. Predstavljam poetičan život, ali i život koji je melanholija. Zgrade i stvari u mojim radovima su pune psiholoških i emotivnih karakteristika.
Umetnik nosi sjajna sećanja na prošlo gostovanje u Beogradu i o tome kaže:
– Mislim da u Britaniji mediji ne izveštavaju mnogo o Srbiji i ljudi imaju istorijska pogrešna shvatanja. Bilo je dobro za mene lično, ali i kao predavača na fakultetu da kažem studentima da je Beograd veoma aktivan i pun ljudi koji žele mnogo da saznaju.
Kako izgleda život u Edinburgu i da li priprema neki novi umetnički projekat, Stiven odgovara:
– Od septembra imam puno obaveza sa studentima, potom razvijem kvalitet svog rada i stvaram seriju sa kioscima, koja će biti izložena u Edinburgu, Bostonu i Gdanjsku. Publika prihvata moj rad sa pozitivne strane. Mislim da ljudi kad shvate da na fotografijama nisu prostori koji stvarno postoje, više cene moj rad. Bez toga da im to sam otkrijem. Ako to pak ne ukapiraju sami, onda je to njihova krivica, a ne moja (smeh).
O tome da li mu nedostaje slikanje, rad rukom, s obzirom na to da je slikarstvo diplomirao, Stiven odgovara:
– Proveo sam 25 godina radeći velike crteže ugljem, a dok stvaram ove fotografije sklapam sliku u glavi, potom pravim skicu, a onda dodajem detalje površini modela i tako nastaje atmosfera, kvalitet i prizvuk istorije. Sva ta razmatranja su kao slikanje. Materijali sa kojim radite su različiti, ali dodir kao lični pečat umetnika ostaje isti.
B. Lijeskić
objavljeno: 01.08.2013.
