Izvor: Politika, 19.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poezija je ogledalo društva
Ruska pesnikinja Rima Kazakova ovih dana je u poseti Beogradu, gde će se družiti sa srpskim piscima i publikom
Sa stvaralaštvom ruske pesnikinje Rime Kazakove (1932) naša čitalačka publika nije imala prilike da se upozna do sada. Njena poezija nije prevedena na srpski jezik, a kako je Kazakova ovih dana u Beogradu, gde će se sresti sa srpskim piscima i izdavačima, sva je prilika da ćemo uskoro čitati njene pesme, ispovednu liriku, kao i angažovanu poeziju, sa jakim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << socijalnim motivima. Sutra u 12 časova Rima Kazakova srešće se sa našim piscima u Klubu književnika Srbije, a u sredu od 19 časova imaće svoje pesničko veče u Ruskom domu u Beogradu. Pored pesnikinje, u razgovoru će učestvovati Zlata Kocić i Miodrag Sibinović, koji su specijalno za ovu priliku načinili izbor i preveli nekoliko pesama Rime Kazakove. Ova pesnikinja do sada je objavila dvadesetak zbirki poezije, a u Beogradu će predstaviti knjigu "Stihovi o ljubavi".
U predgovoru za Vaše "Sabrane pesme" napisali ste da se pesme iz 50-ih godina 20. veka bitno razlikuju od onih koje se pisali 90-ih. Šta sve obuhvata taj pesnički luk?
- Stanje u društvu uslovilo je i teme moje lirike. Godina 1985. vezana je za same početke perestrojke. A šta je perestrojka u stvari? Tada se pojavila potreba da se stvari poprave, da se naštimaju. Poslužiću se poređenjem sa starim klavirom, pa ću reći da je perestrojka značila štimovanje klavira na kojem je bilo teško svirati. Otvoren je neki novi svet. Ljudi su u toku perestrojke puno izgubili, postali su ravnodušni i bilo je puno onih koji su više voleli komunizam. Te osamdesete godine bile su godine naših iluzija i velikih nadanja. Nije postojao pojam kao što je biznis, ali postepeno se ustalio takav poredak da su se pojedini ljudi osetili kao da su izolovani iz života jer nisu sebi mogli da priušte život kakav su hteli. Nastala je ogromna razlika između običnog sveta i bogataša. A takva društvena slika odrazila se i na moje pisanje. Jer, poezija je ogledalo društva, a u ogledalu se vidi sve.
Prva ste žena na mestu sekretara Udruženja književnika Moskve. Kojim se sve aktivnostima bavite?
- Raspadom Udruženja književnika SSSR 1991. godine nastao je naš savez koji je podržao demokratiju i Jeljcina. Svi ostali savezi bili su iz poznatog puča KGČP i zalagali su se protiv nas. U okviru našeg udruženja postoji nekoliko klubova. Ja sam na čelu kluba "Jedna pesma" u koji svako može da dođe, pročita svoju poeziju i o njoj diskutuje. Tu je i grupa "Moskovska muza" koja se bavi samo ženskim stvaralaštvom, i u okviru tog kluba se drže predavanja o ruskim pesnikinjama, počev od 17. veka. Ženska književnost je veoma jaka u Rusiji. Jedan stih iz pesme Jevgenija Jevtušenka kaže da najpoznatiji pesnici imaju u sebi mrvu ženskog principa, čulo koje imaju samo žene. Dugo se smatralo da je žena biće koje je krhko, sa vrlo tananim osećanjima i da njoj više odgovara lirska forma, a epovi su rezervisani samo za muškarce. Pomenuću zato izvanrednu generaciju naših pesnikinja - Juliju Drunjinu, Veru Inber, Margaritu Aliger, Junu Moric... U Rusiji nikada nije bilo razlike u književnom stvaralaštvu muškaraca i žena. Možda je ta razlika primetna u oblasti politike, pa je nedavno i predsednik Putin rekao da treba da se poveća broj žena u parlamentu i državničkim poslovima.
Smatram da ako je žena talentovana biće uspešna i u politici i u bilo kojoj drugoj oblasti, pa svi pokušaji da se muškarac i žena izbore za prevlast biće neprirodni i bez uspeha. Neko me je skoro pitao kako žena može da piše u muškom licu ili muškarac u ženskom, a odgovor je bio da je za poeziju potrebna duša, potrebna je ljubav i duhovnost, a sve ostalo je samo gramatička podela.
Aktivni ste u frakciji Žene Rusije, a jednu pesmu ste posvetili i Vladimiru Putinu.
- Naravno da sam angažovana i normalno je da me interesuje politika. Imala sam želju da uradim nešto kao društveno aktivna žena, a onda sam shvatila da kao pesnikinja mogu da uradim trostruko više nego kao političarka. Putin je za nas ogroman autoritet i kao pesnikinja sam imala pitanja za gospodina predsednika. Gledala sam na televiziji jedan koncert posvećen Danu pobede i vojnicima koji su poginuli u Drugom svetskom ratu. Koncertu je prisustvovao i Vladimir Putin i na njegovom licu videle su se suze... Napisala sam pesmu s osećanjem da zbog strašnih ljudskih stradanja i predsednik Rusije plače kao i mi obični ljudi, i saoseća sa nama. To osećanje ne može da se nauči. Ovu pesmu nisam pisala za predsednika već za naš narod, želeći da ga prikažem kao humanog i pravičnog čoveka.
Na Vaše stihove se komponuju i pesme. Koliko to doprinosi popularnosti poezije?
- Izuzetno mnogo. Te kompozicije traju već 20 godina i skoro mi se u jednom radio programu javila mlada žena koja me je srdačno pozdravila, izvinjavajući se jer me mlađe generacije više znaju po mojim kompozicijama a manje po stihovima, koje pamte njihovi roditelji.
Mirjana Sretenović
[objavljeno: 19.02.2007.]
.jpg)
