Izvor: Politika, 22.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poetika prostora
Arhitekta Radmila Milosavljević rano se zainteresovala za poetiku prostora, otkrivši da ona pruža pregršt mogućnosti radoznalcima
Zašto je Edmond Rostan živeo u kući koja obiluje zidnim ogledalima, koje knjige čuva Igoova biblioteka, kako je izgledao dečji kutak u porodici Dostojevski?
U kakvoj kući je Prust tragao za izgubljenim vremenom, da li je Dalijeva i Galina spavaća soba bila previše obična soba za jednu sasvim neobičnu ljubav...
Odgonetanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovih ličnih "tajni" sadržano je u knjizi "Kuće umetnika" Radmile i Marijane Milosavljević, u izdanju "Orion arta" iz Beograda, gde fotografije domova slavnih kompozitora, slikara i pisaca potkrepljuju analizu njihovog životnog, umetničkog i filozofskog stava.
Arhitekta Radmila Milosavljević rano se zainteresovala za poetiku prostora, otkrivši da ona pruža pregršt mogućnosti radoznalcima. Veruje da je raznolikost ljudskih sudbina ponekad neraskidivo vezana za mesta u kojima se odvijala njihova svakodnevica. Brojna putovanja i posete spomen-sobama čuvenih umetnika naveli su je da, sa kćerkom Marijanom, počne da čita o kućama poznatih ekscentrika ili povučenih samotnjaka, otkrivajući glamur i bedu, samoću ili spokojnu intimu u kutovima genija.
Čitajući pisma Ljilje Brik i Majakovskog, majka i kćerka tragale su za onim što bi bilo povezano sa životnim prostorom poznatih ljubavnika. Iako njihove sobe danas nema, naslućivale su kako se u njoj nekada moglo živeti.
– U pismu stoji da su Ljiljine knjige stajale u ormaru, na stepenišnom podestu koji je bio van stana. Da bi uzela knjigu iz ormara, Ljilja Brik je morala da izađe iz stana, a kada je zima i da se toplije obuče... Taj stan je verovatno bio skučen, te nije bilo mesta za knjige. Na osnovu ostalih detalja, priču možete da gradite i dalje, objašnjava arhitekta Radmila Milosavljević čija je knjiga puna ovakvih zanimljivih zapažanja. Navodi nam sledeći primer.
– Malo je poznato da je Ibzen bio neverovatno sujetan čovek. Bio je nizak i uvek je nosio štikle ne bi li izgledao viši. U njegovoj sobi nalazio se erker i naređani jastuci kako bi izgledalo da nije niži od onih koji su ga gledali sa visine, kaže nam autorka. Govori nam i o Modiljanijevoj ženi Žani koja je izvršila samoubistvo dok je bila u blagoslovenom stanju... "Prijatelji su kasnije opisivali strašnu bedu njihovog stana, i u njemu uslove nedostojne čoveka."
Prema rečima naše sagovornice u novom izdanju knjige valjalo bi dodati još poznatih umetnika i kuća koje su oni učinili slavnim. A o tome i o posebnim dizajnerskim rešenjima može nadugačko da se priča. Do jednog, sasvim odgovarajućeg, došao je i slavni Pikaso: "Ne želim da stanujem u nečemu nalik Partenonu, niti da sedim u fotelji Luja XV... Dovoljan mi je kućerak negde na jugu... i paklo cigareta..."
M. Sretenović
[objavljeno: 22.02.2007.]
