Izvor: B92, 22.Okt.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poetika arhitekture
Jelena Kaličanin
Foto: Nelson Kon
Izvor: Kuća stil
Moje ime je Pyrochefalus Rubinus (Crveni detlić) ali me možete zvati Summer. Ja sam crven, muškog roda i kažu da sam lep. Trenutno živim na geografskoj širini 22 30 18 južno od Ekvatora i 40 10 43 geografske dužine u planinama Ria de Ženeira. Volim ovo mesto s brzacima i stenama, gustim šumama, šarenim cvećem i toplom zemljom. Dane provodim leteći od Granular Tibouchino-a >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do Pelthoporoides Caesalpinia-e. Juče je bio tužan dan iako je započeo sasvim dobro, kada sam se sreo s "figurinha-de-rabocastanho”.
Izgradili su na ovoj zemlji kavez za ljude. Napravljen je od stakla i stoji na stubovima; ivice su mu prekrivene vertikalnim drvenim gredama koje su odlična hrana za detliće! Njegova transparentnost koja se pretapa u okolno okruženje, stvorila nam je problem: ne znamo gde da letimo. Da stvari budu još gore, u donjem delu kaveza postoji prostor sa saunom i bazenom, otvoren prema spolja.
Više od dvadeset metara vrata! Jedna ogromna kamena gromada stoji usred ovog prostora i zbunjuje nas. To je nečuveno! Homo sapiens parkira svoje automobile blizu ulice i prelazi preko čeličnog mosta koji se pruža, preko jezerca, kroz šumicu i stiže do tri pokrivene terase blizu ulaznih vrata kaveza. U smiraj dana, u blizini ove terase, moj rođak Summer (nas uvek zovu istim imenom), u brišućem letu, snažno udara u ogroman prozor dnevnog boravka. On je za nas nevidljiv jer ne postoji nijedan graničnik na podu i tavanici - prava tragedija! Ne znam kako ću da nastavim da živim na ovom mestu, jer letovi postaju isuviše opasni. Možda se vratim u mir Sao Paola gde živi moj ujak. To je samo 400 kilometara daleko od ovog mesta!
U brazilskoj provinciji Araras nikla je kuća BR koja na zanimljiv način koristi okolno drveće i ukazuje na odnos između zgrade i okoline, kao što je nekada Le Korbizije predstavio u projektu Vila Savoja.
BR kuća smeštena je u delu šume u kojem nisko žbunje i drveće popunjava okoliš i okružuje kuću.
Marsio Kogan je projektovao, zajedno sa svojim saradnikom Brunom Gomezom, kuću na stubovima, tražeći nove perspektive u krošnjama drveća koje veoma brzo rastu iz ovog plodnog tropskog zemljišta. Kuća je izgrađena od betona, metala, drveta, aluminijuma i stakla, na dva nivoa. U potpunosti je integrisana u okolnu šumu i granitne planine čiji zaobljeni vrhovi prekidaju debelu hladovinu tropskih šuma u regionu koji se nalazi između gradova Rio de Ženeiro i Petropolis.
Kada je odlučio da zida, Kogan je pred sobom imao već donekle postavljenu kuću prethodnog vlasnika. Stajala je, ravna i dugačka na čistom otvorenom prostoru, sa već izgrađenim čeličnim prilaznim mostom koji je prelazio preko rečice, usred terena od jednog hektara. Kogan nije imao izbora već da svoje ideje integriše u već postojeće elemente.
Kući se prilazi preko mosta koji vodi ka drugom nivou gde se nalaze dnevni boravak, spavaće sobe i kuhinja.
U prizemlju se nalaze kupatila, sauna s ogromnom staklenom površinom okrenutom prema šumama, bazen i servisne prostorije. Horizontalne konstruktivne linije kuće (visina na drugom nivou je 2,80 m) vrlo su lake, dok su vertikalne naglašene u zemlji.
Drveni stubovi u donjem delu kuće deluju teško i provlače se kroz horizontalu, dajući kući utisak da se probija iznad tropske šume. Skoro cela fasada, osim privatnog dela (spavaće sobe i kupatila), zatvorena je staklom.
Utisak je maestralan, ali, zbog ove činjenice, crveni detlić želi da napusti ovaj kraj...
Dnevni boravak, dugačak 12 metara, projektovan je tako da vizuelne barijere između unutrašnjih i spoljašnjih površina budu smanjene na najmanju moguću meru.
Pod je obložen drvetom cumaru.
Nameštaj su dizajnirali Kogan i poznata brazilska dizajnerka Dijana Rodomisler. Kamin minimalističkih linija projektovao je sam Marsio Kogan koga inače zovu najpoznatijim arhitektom-minimalistom u Brazilu.
Vrtni nameštaj je delo Karlosa Bote. U produžetku ovog prostranog dela kuće smeštena je kuhinja (Formica), a trpezarijski sto opet je dizajnirao Kogan dok su stolice dizajn "Manila”. Udobne i velike sofe, dugačke 4,5m, delo su milanskog arhitekte Pijeroa Lisonija.
Spolja gledano, fasade u delu gde se nalaze spavaće sobe, delimično pokrivene griljama, ukazuju na potrebnu diskreciju; svaka ima svoje kupatilo i u svaku se ulazi iz dugačkog hodnika na čijem se kraju nalazi izdvojen roditeljski apartman.
Na donjem nivou smešten je bazen dimenzija 11,3 x 1,8 m. Ukopan je u zemlju i ozidan kamenom iz regiona, „moledu". Na njegovom južnom kraju preko njega prelazi most koji vodi na donju drvenu terasu, a pored je sauna.
Ogromna kamena gromada, osvetljena specijanim svetlećim telima, smeštena je u ovom prostoru kao postojeći i neodvojiv deo kamenitog predela u kojem se kuća nalazi.
Kad padne veče, veza između unutrašnjosti kuće i njene okoline dobija novu vrednost. Dok preko šume pada noć i drveće polako nestaje u mraku, kuća BR pretvara se u izvor svetlosti! Unutrašnje osvetljenje, filtrirano kroz grilje spavaćih soba ili prelomljeno kroz staklene površine dnevnog boravka, osvetljava bližu okolinu kuće koja se tada jasno pokazuje kao zaklon i poetski izraz arhitekture.
"Fasadu prekrivenu drvetom zovem koža", kaže Marcio Kogan. "U njoj je, iza vertikalnih drvenih letvica, smešteno osvetljenje. Kad padne noć, ova koža, okružena tamnom planinskom šumom, izgleda kao da gori”.
Tekst preuzet iz magazina "Kuća stil" br. 170, koji u prodaji možete naći od 1. oktobra
