Izvor: Blic, 14.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poema kao opelo
Poema kao opelo
Sestre Bogavac, koje su nas do sada najčešće obasipale predstavama na jeziku svojih ispisnika i ispisnica, žestokih i po izrazu i po temi, ovoga puta su nas uvele u svet monahinje Lavinije iz reda Obrezana srca.
U melanholičnom jezgru Pančeva, gde je moj stric pre Drugog svetskog rata, kao trgovac nekoliko puta bankrotirao podmirujući dugove dvojice pustopašnih sinova, na trgu na kom su mi za vreme rata nacisti obesili blisku rođaku, gde sam posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oslobođenja preko leta na tamiškom kupatilu bio opsednut mučnim buđenjem erotskih želja jednog pubertetlije do tada finog deteta, a ujak moga oca izdavao poslednjih godina Austrougarske 'Spomenak', list za srpsku decu, video sam predstavu o metafizičkim poetskom razmišljanjima poznate savremene ruske pesnikinje Jelene Švarc (1949) u prevodu Zlate Kocić.
Svestrana Jelena Bogavac bila je te večeri u okviru Eksteatar Festa, u predvorju zgrade Magistrata, građene u prvoj polovini XIX veka, i rediteljka i ispovedna Lavinija, kao i njena mlađa sestra Milena, istovremeno interpretator lika sestre Serafima, kao i dramaturg predstave.
Velike teme su pokrenute poezijom petrogradske škole ruskog bogotražiteljstva, koji sumnjom dolazi do vere, a verom do životnog smisla, a smislom ponovo do sumnji, kao bičevanjem po duši.
Ovog puta često mladalački smele i jeretične sestre Bogavac uronule su u tamu velikih pitanja života i smrti. A nama koji znamo šta su izgubile tih dana cela predstava je delovalo kao pomen iznenada izgubljenom roditelju i prerani susret sa jednom surovo stvarnom smrću. Onaj koga više nema bio je prisutan u predstavi sa nekoliko svojih crteža i stihova koji počinju rečima 'Čujem kako moja duša diše'.
Bukmarker
U susret nadolazećem sajmu knjiga, nedavno je u Beogradu predstavljen prvi broj Bukmarkera, časopisa posvećenog knjigama. Potpuno svesni činjenice da je domaće tržište ne samo malo, već i pretrpano različitim vrstama specijalističkih časopisa, da se ovde još uvek najbolje prodaje ono što se kratko pamti, da je domaća publika poput psa u Pavlovljevom eksperimentu naviknuta na permanentne porcije lošeg ukusa kojima vrvi naša javna scena, i gladna da ih što pre svari, izdavači i uredništvo ovog časopisa preuzeli su izazovan i težak zadatak, da čitalackoj publici predstave deo književne produkcije i ukažu na 'dobru knjigu'.
U doba dramatično promenjenih komunikativnih kodova, kojima se više no ma šta drugo potvrđuje distanca među ljudima, u epohi favorizovanja 'nove pismenosti' koja se pojavljuje kao kolateralna 'dobit' savremene elektronske tehnologije i imperativa digitalnog umrežavanja, u medijskoj kulturi koja, obavezavši se božanstvu komercijalnog, istrajava u nameri da raskrsti sa svim onim što se do skora u školama učilo kao humani sistem vrednosti, interesovanje za knjige, što potvrđuje ne samo sve veći broj posetilaca pomenute sajamske manifestacije, nego i česte gužve po knjižarama, predstavljaju svojevrstan kulturni paradoks.
Pokretanjem časopisa namenjenog knjigama i čitaocima, sa namerom da afirmišu pisce, izdavače, prevodioce, knjižare, bibliofile i biliotekare, autori Bukmarkera su zapravo, izrazili uverenje da je Srbija, uprkos dominantnom modelu spektakularizacije stvarnosti u njegovoj banalizovanoj ili skandalizujućoj formi, spremna za nove, proaktivne, kvalitetne i afirmativne projekte.
Velike zemlje i velike kulture, odlikuje između ostalog i tradicija publikovanja časopisa koji predstavljaju neku vrstu vodiča kroz svet knjiga. Da li će entuzijazam sa kojim je časopis kreiran, biti i opravdan, kao i da li ćemo se u tom smislu makar na korak približiti svetu, ostaje da se vidi.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
