Izvor: Blic, 21.Sep.2008, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podeljene slike iz ambasada SFRJ

Slike „Motiv iz Šida" Save Šumanovića vredna blizu 300.000 evra i „Ženski akt" Stevana Aleksića iz 1920. godine procenjen na 200.000 evra najvrednija su dela iz zbirke od preko 700 umetničkih dela koja će posle popisa mešovite komisije za sukcesiju po ambasadama, rezidencijama i konzulatima nekadašnje SFRJ pripasti Srbiji.

Desetine izuzetnih dela najznačajnijih srpskih slikara poput Petra Lubarde, Stojana Aralice, Marka Čelebonovića, Peđe Milosavljevića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Mila Milunovića krasile su zidove diplomatskih predstavništava SFRJ od Moskve do Vašingtona, Pariza, Londona, Nju Delhija sve do Bejruta. Od dve hiljade umetničkih dela koja su se nalazila po ambasadama širom sveta, nešto manje od polovine potpisali su srpski slikari, stotinak slika su naslikali hrvatski umetnici, 50 makedonski, dok su ostatak umetnine koje su ambasadorima poklanjali umetnici iz zemlje gde je diplomatsko predstavništvo bilo stacionirano. Ekskluzivnu kolekciju srpskog likovnog stvaralaštva u proteklih šest godina popisao je istoričar umetnosti Stanislav Živković, koga je angažovalo Ministarstvo inostranih poslova Republike Srbije. Zajedno sa njim u ekspertskoj komisiji za podelu kulturnog blaga iz 73 diplomatskih predstavništva SFRJ radile su istoričarke umetnosti iz bivših republika ondašnje Jugoslavije.

Procena vrednosti umetničkih dela

Pariz - 389.000 evra

Moskva - 323.000 evra

Peking - 247.000 evra

Brazilija - 235.000 evra

Nju Delhi - 182.000 evra

Rim - 155.300 evra

Stokholm - 142.300 evra

Vašington - 111.600 evra

Berlin - 109.000 evra

Bern - 102.000 evra

London - 67.000 evra

Ukupna vrednost 3.672.000 evra

- Sve pristigle fotografije umetničkih dela iz naših nekadašnjih diplomatskih predstavništava pregledali smo zajedno i određivali kome pripadaju na osnovu mesta gde se umetnik rodio, ali i živeo i radio. Pošto je najviše naših ambasada po svetu otvoreno neposredno po završetku Drugog svetskog rata, logično je da je ondašnje Ministarstvo inostranih poslova SFRJ kupovalo slike u Beogradu, gde su tada živeli Milan Konjović, Petar Lubarda, Stojan Aralica. Od njih su, kao i od Peđe Milosavljevića i Marka Čelebonovića koji su tada živeli u Parizu, slike kupovane direktno u njihovim ateljeima, tako da ih ni stručna javnost ni publika nikad nije videla - kaže za „Blic nedelje" Stanislav Živković, i dodaje da se s koleginicom iz Hrvatske složio da dela Stojana Aralice do 1941. godine pripadaju Hrvatskoj, dok će njegov opus posle Drugog svetskog rata biti u vlasništvu Srbije.

- Kada je ekspertska grupa formirana, Srbija i Crna Gora činile su jednu državu. Pošto je u međuvremenu Crna Gora stekla nezavisnost, ekspertskoj grupi je priključen kolega iz Podgorice, ali već smo se dogovorili da dela Petra Lubarde i Mila Milunovića pripadaju Srbiji, jer su oba umetnika iako rođena u Crnoj Gori živeli i stvarali u Beogradu. Samo u periodu od 1946. do 1948. vodili su umetničku školu u Herceg Novom - objašnjava Stanislav Živković.

Najviše slika koje su pripale Srbiji, ukupno 38, popisano je u nekadašnjoj ambasadi SFRJ u Parizu. Tržišna vrednost tih dela je blizu 400.000 evra. Na insistiranje Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske i Slovenije, podeljena su umetnička dela iz tri centra: Pariza, Vašingtona i Londona. Pošto je zgrada ambasade u Londonu pripala BiH, u Parizu Hrvatima, a ona u Vašingtonu Slovencima, slike naših umetnika prebačene su u naše nove ambasade u tim gradovima.

- Hrvati su 2005. godine sa svojim slikama iz tri pomenuta centra u Zagrebu napravili izložbu „Kulturno blago se vraća doma", koju je otvorio tadašnji ministar inostranih poslova Tonino Picula. Već godinama predlažem različitim ministrima kulture u Srbiji da napravimo izložbu u Beogradu od slika koje smo popisali u ambasadi u Parizu. Transport 38 značajnih umetničkih dela iziskuje veliko osiguranje - kaže Stanislav Živković, i naglašava da se slikama naših slikara u nekadašnjim ambasadama SFRJ može napuniti čitav muzej u Beogradu.

- Umesto da ih premeštamo iz zgrade u zgradu po belom svetu, trebalo bi da ta dela predstavimo publici u Srbiji, kako bi što veći broj ljudi mogao da vidi remek-dela Lubarde, Šumanovića i Milunovića. Zidove srpskih ambasada u inostranstvu treba da krase dela aktuelnih umetnika. U Parizu ovog trenutka u našoj ambasadi nema nijedne slike Vladimira Veličkovića - zaključuje Živković.

Iskustva Nikole Kusovca sa ambasadom u Rimu

Polovinom 1991.godine na poziv našeg ambasadora u Rimu Nikola Kusovac izvršio je procenu umetničkih dela koja su krasila prostorije ambasade. Odredio je vrednost izuzetnih umetničkih dela koja su nedugo zatim pokradena iz prostorija ambasade. Kusovac sebi nikada nije oprostio tu nepromišljenost, jer da je tadašnjeg ambasadora slagao oko vrednosti umetnina koje su mu bile pod rukom verovatno bi ih sada gledali u nekom muzeju, a ne bi ih preprodavali šverceri na crnom tržištu.

Nastavak na Blic...