Izvor: Politika, 22.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeci moderne srpske kulture
Moderna srpska kultura i politička misao nastale su zahvaljujući prosvetiteljskim idejama koje su obrazovani Srbi iz Hazburške monarhije usvajali, a zatim prenosili na tlo Srbije. Ovu istorijsku činjenicu, koja uostalom dokumentuje približavanje Srba evropskom civilizacijskom krugu, objašnjava prof. dr Ljubinka Trgovčević u tekstu "Prosvetiteljstvo i počeci moderne srpske kulture" u novom godišnjaku Balkanološkog instituta "Balkanika". Profesorka Trgovčević je predavač na Fakultetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << političkih nauka u Beogradu na predmetu Savremena politička istorija. Radila je u Istorijskom institutu SANU od 1972. do 2001. godine. "Naučnici Srbije i stvaranje jugoslovenske države 1914–1920", "Istorija Srpske književne zadruge" i "Kraljica Natalija Obrenović, Moje uspomene" važe za njene najvažnije knjige. Osvrt profesorke Ljubinke Trgovčević na nastanak novovekovne srpske države posebno je važan zbog toga što otkriva da su u Srbiju stizale moderne društvene misli koje su je približile evropskim tokovima. "Prosvetiteljstvo i počeci moderne srpske kulture", tekst prof. Trgovčević, stručnjaka za srpsku, jugoslovensku i balkansku istoriju 19. i 20. veka, napisan je na engleskom jeziku i prevashodno je namenjen stranim čitaocima.
Zašto ste o ovoj temi pisali na engleskom jeziku?
Srpska istoriografija jedna je od onih koja je malo objavljivala na stranim jezicima, a što je neophodno narodu čiji jezik govori malo ljudi. Za razliku od nas, naši susedi, Mađari i Bugari pre svih, redovno su i obimno prevodili svoja istorijska dela. Tekst je namenjen stranoj publici jer sam želela da predočim početke srpske kulture. Pokušala sam da pojam prosvetiteljstvo povežem sa nacionalnom istorijom i pokažem da su i Srbi krajem 18. i u 19. veku ulazili u korpus evropske kulture i da su prihvatili spektar velikih ideja koje je iznedrilo doba prosvećenosti.
Koje su to ideje?
Reč je o idejama koje su proizašle iz koncepta prirodnog prava. Ideje prosvetiteljstva podrazumevaju ličnu slobodu, jednakost svih ljudi, pravo svakog čoveka na individualni život i ličnu sreću. Prosvetitelji su insistirali na obrazovanju, jer bez edukacije nema razvoja kulture ni društva.
Na kom stupnju razvoja su živeli Srbi u vreme prodora prosvetiteljskih ideja?
U vreme nastanka prosvetiteljstva u 18. veku Srbi su uglavnom živeli u dva carstva, Osmanlijskom i Habzburškom, koja nisu podsticala razvoj kulture naroda koji su živeli pod njihovom vlašću. Od Srba u Srbiji bio je pismen tek poneki sveštenik. Presudno je što su Srbi u Austrougarskoj 1770. godine dobili pravo na obrazovanje na svom jeziku i za čuvanje sopstvenih verskih vrednosti. Time je, posle dugog diskontinuiteta sa srednjovekovnom kulturom, počeo razvoj srpske duhovnosti.
Napredne ideje su, znači, počele da prodiru sa severa i pronosili su ih Srbi iz Austrougarske?
Da, za razliku od srednjovekovne Srbije kada je kulturni uticaj stizao sa juga, iz Vizantije. Čitali su Voltera, Monteskjea, Rusoa i u jednom periodu se stvorila kritična masa, potreban broj obrazovanih ljudi koji su želeli da, za to vreme, moderne političke i društvene ideje prodru na tlo Srbije.
Da li su naprednjački stavovi bili rado prihvaćeni u Srbiji?
Da, zato što su propagirali slobodu, i svaki čovek u Srbiji, bez obzira na to što je bio nepismen, razumeo je značaj i vrednost slobode. Kod nas je prosvetiteljska ideja slobode bila veoma poželjna ne samo u smislu individualne, već i nacionalne slobode, oslobađanju od Turaka i stvaranju sopstvene države.
Ko je prenosio takve ideje?
Na primer Ignjat Martinović, koji je agitovao za obrazovanje narodnih masa, borio se protiv represije i postao vođa mađarskih jakobinaca. Pisac prve istorije Srba objavljene u Beču 1794. godine Jovan Rajić piše da je dužnost države da smanji siromaštvo, obezbedi posao građanima i spreči gomilanje bogatstva u rukama nekolicine. Uroš Milanković je predočavao da nema slobode bez ekonomske nezavisnosti. U knjizi "Naše vreme" iz 1847. godine ističe da je Srbiji potreban industrijski razvoj koji zahteva obrazovane ljude. Sve su to bile napredne evropske ideje.
U kom su obliku prosvetiteljske misli stizale do Srba u Austrougarskoj?
Srbi nisu prihvatali prosvetiteljstvo izvorno, od Francuza, već preko Beča i Pešte, dakle austrijsku verziju ovog pravca koja se zvala jozefizam i koja je insistirala na verskoj toleranciji i shvatanju da su sve religije ravnopravne. Dositej Obradović, najznačajnija ličnost prosvetiteljstva u Srbiji, primao je ove ideje na izvoru, putujući po svetu.
Kako je delovao Dositej Obradović?
Propovedao je individualnu i nacionalnu slobodu, podržavao Prvi srpski ustanak, ali je podjednako naglašavao i značaj obrazovanja zarad stvaranja srpske kulture. Kada je postao ministar obrazovanja za vreme Karađorđeve vladavine, odmah je odvojio školu od crkve i postarao se da edukacija bude briga države. Zalagao se da modernost zameni tradiciju u svemu. Osim njega, najistaknutiju ulogu u razvoju ovih ideja i stvaranju srpske države i kulture odigrali su obrazovani Srbi iz Ugarske koji su iz patriotskih razloga došli u Srbiju.
Svesna značaja obrazovanja, srpska država je kasnije i sama slala đake na studije u inostranstvu?
Srbija je od 1839. godine slala mlade da se obrazuju po Evropi. Bio je to veoma mudar državni potez jer omladina nije odlazila u jedan centar, već u Francusku, Austriju i Rusiju. Tako su u Srbiju stizali uticaji iz tri evropska kruga i ona je mogla da izabere najprihvatljivije ideje tri sile, a da istovremeno ne postane epigon nijedne od njih.
Može li se onda reći da je Srbija hvatala korak s vremenom?
U nekim aspektima jeste. Na primer, francuski istoričar Žorž Kastelan je primetio da je moderni nacionalizam nastao upravo u Srbiji. Nacionalizam je tada bio moderna ideja jer je značio da ljudi ne žele da budu podanici, već građani koji žive u svojoj državi. U Beogradu je 1900. godine izlazilo 15 dnevnih listova. Naučnici kao što su Milutin Milanković i Mihailo Petrović mogli su se meriti sa najuvaženijim svetskim imenima. Kako je Srbija bila i jeste zemlja paradoksa, moram da spomenem da je u 20. vek ušla kao država sa najvećim procentom nepismenih posle Bosne i Hercegovine.
Gde se danas oseća uticaj prosvetiteljskih ideja?
Danas možemo govoriti o prosvetiteljstvu novog milenijuma i promociji ljudskih prava treće generacije, ali koren modernog uređenja društava je u prosvetiteljstvu. U 19. i 20. veku osnovne ideje prosvetiteljstva su dorađivane. Borba za ljudska prava i jednakost, zalaganje za slobodu i ravnopravnost, razvoj obrazovanja i racionalno utemeljenje modernih država vuku korene iz ovog filozofskog pravca. I zato je neobično važno što se kritična masa koju smo spomenuli jeste formirala kod Srba i u Srbiji.
[objavljeno: ]
