Izvor: Politika, 15.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobuna pisca
Crnjanski je prezirao gramatičke konvencije, a "Roman o Londonu" je ogledalo njegove emigrantske sudbine, kaže akademik Svetozar Koljević
Miloš Crnjanski smatrao je "Roman o Londonu" labudovom pesmom svoje proze, romanom koji je sam život pisao. Jer, ono kroz šta Rjepnin i Nađa prolaze je, u svom osnovnom korenu, ono kroz šta su Crnjanski i Vida prolazili.
Akademik Svetozar Koljević ovim rečima počinje razgovor za "Politiku" povodom kritičkog izdanja ovog značajnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dela koje je nedavno objavila Zadužbina Miloš Crnjanski iz Beograda i čiji je on urednik. "Roman o Londonu" je, inače, dvanaesti tom do sada objavljenih sabranih dela Miloša Crnjanskog, usko je povezan sa piščevim emigrantskim životom i govori, između ostalog, o tragizmu stranstvovanja.
Kakvo je mesto ovog dela u celokupnom piščevom opusu?
– Malo je koji veliki srpski pisac imao tako nestalno mesto boravka kao Miloš Crnjanski koji nije, čak, ni rođen u svom zavičaju, u Ilandži, nego u Čongradu gde mu se otac zadesio na službi. Celog života se seljakao, što je dalo osnovni pečat njegovim delima. Dok je u obućarskoj radnji, "živ sahranjen ... u podrumskoj memli i tami", krišom pisao svoj londonski roman, dotle je supruga Vida pravila lutke, ne znajući ni da uvuče iglu u konac nego navlačeći konac na iglu, da bi ih prodavala svojoj londonskoj klijenteli, priča Svetozar Koljević.
Kritička izdanja su retka kod nas. Često su namenjena samo užem krugu čitalačke publike, a zahtevaju i dodatne troškove u pripremi i štampanju. Šta sve podrazumeva rad na kritičkom izdanju?
– Nekada se tekst "poslednje ruke", odnosno poslednjeg izdanja određenog dela za piščeva života smatrao konačnim, ali, u novije vreme, pisac je mnogo više angažovan u redakciji svog teksta u prvom nego u kasnijim izdanjima. Da bi se dobio piščev "konačni" tekst potrebno je pogledati više izdanja i sravniti ih s rukopisom. Pored toga, naročito kod pisaca koji koriste svoje široko obrazovanje u umetničkom oblikovanju, potrebno je da kritičko izdanje objasni pun smisao pojedinih toponima, istorijskih i drugih aluzija, i tako omogući potpunije razumevanje dela, objašnjava naš sagovornik.
Iako je verzija za štampu kritičkog izdanja "Romana o Londonu" bila spremna još 1998, delo je objavljeno tek nedavno. Koji su razlozi ovog kašnjenja?
– Osnovni razlozi zakašnjenja u objavljivanju su materijalne prirode. Zadužbina Miloša Crnjanskog, kao osnovni izdavač, nije mogla da objavi kritičko izdanje dok nije obezbedila sredstva za taj poduhvat. Istina, u toku rada bilo je i razlike u mišljenjima između priređivača i recenzenata, posebno u vezi s pitanjem da li jezičke greške, naročito u engleskom i ruskom jeziku, treba ispravljati ili ih posmatrati u funkciji jezičke pometnje kao odraza emigrantskih sudbina.
U tom kontekstu, zapažamo, interesantan je primer fraze na engleskom jeziku, koju je Crnjanski bukvalno preveo "u oluku" dok bi ispravnije bilo "među šljamom"... Koliko bi, pitamo akademika Koljevića, ovaj roman bio drugačiji da su, kojim slučajem, ispravljane slične "jezičke zablude" i greške Crnjanskog?
– Kada biste tu englesku frazu preveli u prenesenom, a ne doslovnom smislu, izgubili biste onu metafizičku ironiju s kojom Rjepnin određuje prirodu svoje emigrantske sudbine, kaže Koljević.
U literaturi se može pročitati da je Crnjanski prezrivo gledao na pravopisne konvencije: ima li veze jezička pometnja u ovom romanu sa drskošću koja je autoru često pripisivana?
– Već prilikom pojave prvih dela Miloša Crnjanskog, u jednoj kritici objavljenoj 1920, ukazano je na piščevo "suvereno preziranje tako sitnih stvari kao što su gramatička i sintaksička pravila". Mislim da nije bila u pitanju toliko neka "drskost" i pobuna koliko samoodbrana velikog pisca od malih konvencija.
Biljana Stojaković
[objavljeno: 15.07.2007.]
.jpg)
