Izvor: Glas javnosti, 30.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobuna na svoju štetu
U Muzeju jugoslovenske kinoteke u prisustvu kolega, prijatelja, nekoliko članova dalje familije i brojnih poštovalaca nedavno preminule glumice Sonje Savić održan je komemorativni skup. Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović pozvao je prisutne da minutom ćutanja odaju poslednju poštu jednoj od najvećih glumica koje je srpski i jugoslovenski film imao. U desetominutnom filmskom kolažu podsetili smo se većine antologijskih uloga Sonje Savić, a film je završen citatom Roberta >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Šumana da je misija svakog umetnika da zapali svetlost u onima kojima se obraća.
Glumac Svetislav Goncić, koji je sa Sonjom Savić započeo karijeru, prvo u dramskoj grupi Radio Beograda, a posle u istoj klasi na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, govorio je o danima koji su se preselili u uspomenu, o vremenu nostalgičnom i idiličnom, kada se činilo da su mogućnosti neograničene.
- Znali smo se još kao deca, na fakultetu proveli ranu mladost, nervirala me je malo više nego ja nju. Baveći se tehnologijom glumačkog posla i neprestano tražeći nov izraz, napravila je veće pomake od svih nas. Bila je beskompromisna, dosledna sebi i svojoj ideji do kraja. Otišla je najsnažnija i najhrabrija glumica, a nama je ostavila dragu i bolnu uspomenu na godine sreće - rekao je Svetislav Goncić.
Reditelj Miloš Radivojević, u čijim je filmovima Sonja Savić ostvarila zapažene uloge („Una“, „Živeti kao sav normalan svet“), poslao je izuzetno toplo pismo koje je na komemorativnom skupu pročitao glumac Svetozar Cvetković.
- Volela je one koji su je voleli, one koji je nisu voleli i one koji su prema njoj bili ravnodušni. Umela je bude i vrlo gruba, ali se brzo kajala. Svemu je pristupala na samo njoj svojstven način, tako je govorila, kretala se. NJeni neobični, neprirodni gestovi i poseban govor bili su lepši od svega prirodnog i uobičajenog. Nosila je snažan otpor prema ubuđavelom svetu. Bila je to Sonjina pobuna na vlastitu štetu.
Legenda našeg filma, reditelj Puriša Đorđević govorio je o „simfoniji zvanoj Sonja Savić“, podsetio da je prisustvovao prvoj njenoj premijeri, da je tada imala 16 godina i da je kasnije igrala glavnu ulogu u jednom njegovom filmu („Tango je tužna misao koja se pleše“).
- Ponudio sam joj nedavno da igra u mom filmu „Dva“. Odbila je, rekla je „loš ti je tekst“. Pokazala mi je snimljeni materijal koji je upravo montirala. Kiša je bila glavni glumac u tom filmu.
