Izvor: Blic, 02.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plod moje mašte
Plod moje mašte
Američki pisac Džefri Euđenides imao je 15 godina kada je prvi put čuo grčki mit o Tireziji, prvom transvestitu koji se pominje u literaturi. 'Načuljio sam uši kada je u školi učitelj pripovedao da je Tirezija ućutkao raspravu između Zevsa i Here o ženskoj i muškoj seksualnosti'. Herodot piše da je jednog dana, šetajući, Tirezija pretvoren u ženu po kazni, jer je štapom ubio zmiju ženku dok je vodila ljubav s mužjakom. Tirezija prihvata svoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << novi pol i otkriva da žena tokom koitusa deset puta više uživa od muškarca...
Ova storija inspirisala je Euđenidesa da napiše 'Srednji rod', roman koji je upravo ovenčan Pulicerovom nagradom. Protagonista je devojčica grčko-američkog porekla, koja u četrnaestoj otkriva da je muškog pola. Malo-pomalo Kaliope postaje Kal. Naslov romana asocira na seksualnost koja je ni tamo ni ovamo. I još nešto: to je naziv ulice u kojoj Džefri živeo kao dete u predgrađu Detroita i, kao i Kaliope, pripadao grčkoj građanskoj klasi koja je u Americi nastojala da se asimiluje u anglosaksonsku kulturu.
'Ovaj roman nisam napisao u slavu mog porekla', kaže Euđenides koji odnedavno živi u Berlinu. 'Koristio sam svoje grčko poreklo samo radi storije. Kaliope u prvom licu govori o svojoj konfuziji zbog seksualnog identiteta, što je posledica defekta u genu. Kal ima dugačak klitoris koji zove krokus. Roditelji to primećuju od njenog rođenja, ali ne mogu da prihvate da njihova devojčica nije savršena. Odgajaju je kao žensko sve do puberteta, kada Kaliope shvata da to zapravo nije. Kal gradi diplomatsku karijeru u Berlinu. Nimalo slučajno! Posle pada zida, Berlin je simbol novog neizvesnog identiteta.
'Hermafrodit kao lik odavno postoji u literaturi. Ne samo u mitologiji, već i kod Platona koji čak smatra da je čovek prvobitno bio hermafrodit. Moja ideja je da se svakog muškarca proganja radoznalost kako je to biti žensko, i obrnuto. Kal to zna i o tome govori.'
Pre deset godina Euđenides je objavio prvi roman 'Device-samoubice'. Lepo primljen u javnosti, podstakao je Sofiju Kopolu da 1999. snimi film po njegovim motivima. Bila je to priča o pet sestara koje žive u predgrađu velikog grada, sedamdesetih, suočavajući se svaka na svoj način s porodičnim problemima. 'Srednji rod' je mnogo zreliji roman, ambiciozniji. Na pet stotina strana realistički opisuje sve što Kal preživljava, ulazeći često i u medicinska tumačenja. Radi njega, Euđenides se konsultovao i s psiholozima, jer, kaže, on lično nije imao priliku da sretne i upozna nijednog hermafrodita. 'Sve je plod moje fantazije i zamišljanja kako bi mi bilo da sam Kaliope i Kal u isto vreme.' M. M. Odrasli naopako
Džefri Euđenides je studirao književnost, ali pripada generaciji koja je čitala Džojsa pre Tolstoja. 'Odrastali smo nekako naopačke. Naši heroji bili su moderna i Pinčon. Eksperiment, naša norma.' I 'Srednji rod' poseduje dozu eksperimenta. Čas je porodična saga, čas saga o emigrantima. Jedina konstanta je što Kaliope nikad ne oseća gnev zbog svoje sudbine.
