Izvor: Politika, 05.Apr.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plemenito zvučanje svemirskog mlina
Bez bitno drugačijeg odnosa svih činilaca prema Rečniku SANU, taj projekat će ići sve teže i teže
Vodenica me je od ranog detinjstva privlačila i svojom mističnošću. To je podgrevano i vodeničkim legendama sa demonskim bićima: vampirima, vešticama, vilama, a osobito onim viševarijantnim pričama o Savi Savanoviću, vampiru iz obližnjeg sela Zarožja, koji je davio vodeničare u tamošnjoj vodenici.
Ovo su reči Milosava Tešića (1947), kome je nedavno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda, objavljena nova knjiga pesama „Mlinsko kolo”, u ediciji „Nova dela”.
Milosav Tešić, u oktobru 2000. izabran je za dopisnog člana, a u novembru 2006. godine za redovnog člana SANU.
Otkuda tako snažne slike iz detinjstva upravo o vodenici i vodi?
Nikako ne želim da naknadno racionalizujem niti da izveštačim i mistifikujem taj svoj izvorni doživljaj vodenice i vodeničišta, ali je istina da su se preda mnom, u stvaralačkom smislu, vodenički prizori čas otvarali čas zatvarali. To je išlo sve dotle dok se nije obrazovala jedna izazovna poetska tema, ali znatno šira od svog osnovnog povoda. U stvari, radom na ciklusu „Pašum vodeničkog buka” počeli su se višesmerno, ali bez unapred tvrdo smišljenog plana, pesnički oblikovati simboli mlina i uopšte vode. Slikovitije rečeno, u pisanju tog ciklusa išao sam – ali otvorenih očiju i oprezno – onuda kuda me je nasušna voda navodila. Činio sam to noseći se s vodenom stihijom, ali i sa pritajenim i tajnovitim vodenim šumovima. Da bi moj „svemirski mlin” smislenije i plemenitije zazvučao, bile su mu neophodne vode sa antičkih, biblijskih, biblijsko-hrišćanskih i nacionalno-folklornih vrela. U mom slučaju, bez tih dotoka ne bi on ni peruške brašna izvejao.
Šta piscu znači zavičaj?
Još uvek me i greju i rastužuju odlasci u zavičaj. U autobusu Beograd – Bajina Bašta, i obrnuto, obrću se, u rasponu od rđavih do lepih, i moja raspoloženja. Češćim odlascima na pijac, ponekad i bez ikakvog razloga, pokušavam da se nađem, mada je i to puko zavaravanje, u nekim drugačijim pejzažima, posebno u onim u kojima još uvek caruje biljni svet i gde se ne primećuju nagoveštaji pogubnih urbanih nasrtaja.
Mnogo je starih, zaboravljenih reči. Na kraju knjige ste dali objašnjenja pojedinih reči?
Taj mlin bi bio potpuno gluv bez mliva od vodeničke leksike, pri čemu sam gledao da svaka upotrebljena reč iz sfere vodeničarstva ne bude samo gola oznaka određenog pojma nego i slikovit detalj sa izvesnim simboličkim potencijalom. Možda neće biti suvišno da pomenem neke od tih reči, čija se objašnjenja nalaze u pratećem tekstu u knjizi „Mlinsko kolo”: badanj, vitao, vreteno, gornjak, donjak, žrvanj, koleso, koš, meljava, mučnica, mučnjak, omaja, peraje...
Mlin ima posebnu simboliku?
Izvan centralnog ciklusa „Pašum vodeničkog buka”, u knjizi „Mlinsko kolo” nalaze se još tri pesme, u koje je, šire shvaćeno, uključiv i simbol mlina, kao i pokretačkog i satirućeg ustrojstva sveta. Valjda je to dovoljno vidljivo i u nacionalno-elegičnoj pesmi „Žički natpis” i u porodično-elegičnoj, u osnovi opštesrpskoj porodičnoj pesmi „Beleg Stevanov”, kao i u pesmi „Pustinja, u Poćuti”, u kojoj ima i udaljenijih naznaka isihazma (tihovanja). Uložio sam priličan metrički napor (što će pažljiviji čitaoci, mada su takvi veoma retki, verovatno primetiti) da čestim izmenama ritma dočaram radni zvuk mlina – stvarnog i imaginarnog.
U redakciji ste koja radi Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika?
Već decenijama radim na izradi Rečnika SANU,prvo kao obrađivač rečničke građe, kasnije kao redaktor i urednik. Naši najznačajniji leksikografi, oni pravi, uvek su i govorili i pisali da je to veoma težak i odgovoran stručno-naučni rad od neprocenjivog nacionalnog značaja. Iako u takvoj oceni nema ni trunke preterivanja, malo je to ko čuo a kamoli razumeo, uključujući ponekad i nadležne službe u SANU, koja je izdavač tog kapitalnog dela, uostalom njenog daleko najvažnijeg izdanja. Nije dovoljno jasno zašto je to tako. Sa druge strane, vrednovanje rečničkog rada u periodu od 2000. godine do danas krajnje je nepodsticajno, gotovo uvredljivo. Na tim bodovnim stepenicama neuporedivo bolje stoje manje važni, osrednji naučni radovi, pa čak i oni rđavi, za koje je unapred jasno da ne bi mogli izdržati ni najnaklonjenije vrednosno poređenje sa kvalitetom i značajem rada na izradi Rečnika SANU. Otud se sve češće stiče utisak da se svesno nastoji ne samo da se ometa rad na Akademijinom rečniku, nego da se on i konačno prekine i to posle njegovih objavljenih 18 tomova, što iznosi blizu 15.000 stranica gustog petitnog teksta. Jedan ozbiljan narod ne bi se igrao sa ovakvim stvarima!
Dokle se stiglo u ovom velikom poslu?
Trenutno se uveliko radi na dovršenju 19. toma Rečnika,koji obuhvata leksiku s kraja slova Oi nešto manje od 30. sekcija leksike s početka slova P. Realno je očekivati da se taj posao dovrši iduće godine. Za svaku je pohvalu činjenica da je autorski kolektiv Rečnika SANUznačajno ojačan mladim saradnicima. Međutim, njima će biti potrebno nekoliko godina mukotrpne obuke za potpuno samostalan rečnički rad, odnosno za sticanje uredničkog zvanja. To ne bi bilo ništa zabrinjavajuće kad bi se njihovo obučavanje izvodilo normalnim tokom, ali je zbog osipanja uredničkog kadra tako nešto teško izvodljivo. Trenutno na izradi Rečnika SANUradi svega petoro stalno zaposlenih urednika i toliko honorarnih, ali ovi drugi ili imaju umanjen obim posla ili su, pošto se radi o penzionerima, bez jasno određenih prinadležnosti.
Kakva je sudbina Rečnika, kada će taj davno započeti posao biti završen?
Što se tiče budućnosti Rečnika SANU,izvesno je tek ovo: za neko vreme na njemu će se još raditi, a nadalje, bez bitno drugačijeg odnosa svih činilaca prema tom projektu, to će ići sve teže i teže.
Zoran Radisavljević
objavljeno: 06.04.2011.
